Uprkos obavezama i očekivanjima u procesu evropskih integracija i unapređenja medijskih sloboda tokom prošle godine nije ostvaren suštinski napredak, rečeno je na konferenciji “Medijske slobode u BiH”
Piše: Selma MELEZ
Uprkos obavezama i očekivanjima u procesu evropskih integracija i unapređenja medijskih sloboda tokom prošle godine nije ostvaren suštinski napredak, rečeno je na konferenciji “Medijske slobode u BiH”.
Maida Muminović, izvršna direktorica Fondacije Mediacentar, prezentujući istraživanje “Zaštita medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini”, kazala je da i dalje nisu usvojeni ključni zakoni o elektronskim medijima, elektronskim komunikacijama, te transparentnom vlasništvu nad medijima, piše Detektor.
– Kao i prethodnih godina, ovaj proces obilježili su spor i nedovoljno transparentan rad na propisima, izostanak političkog konsenzusa i fragmentacija nadležnosti koja otežava pragmatična rješenja u BiH – kazala je Muminović i dodala da je nakon ovog istraživanja evidentan ozbiljan jaz između zakona kakvi su potrebni BiH i onih koji su trenutno na snazi.
Tužbe za klevetu u RS
Ukazala je i na različite inicijative na više nivoa vlasti, koje se pravdaju borbom protiv dezinformacija i zaštitom javnog reda i mira. Tužbe za klevetu, kako je rekla, i dalje se podnose u Republici Srpskoj.
– Do danas, prema podacima koje smo dobili od okružnih tužilaštava, bile su 273 prijave za krivično djelo klevete, od čega se 47 odnosi na medije i medijske izvještaje – kazala je Muminović i dodala da podignutih optužnica nije bilo, već da se radi o pokušaju zastrašivanja novinara.
Na konferenciji je rečeno da je održivost Javnog RTV servisa ugrožena zbog dugova. Sudske odluke iz 2025. potvrdile su da BHRT-u pripada dio RTV takse prikupljene u Republici Srpskoj i da je RTRS nezakonito zadržavao sredstva, ali političko i institucionalno rješavanje tog pitanja i dalje izostaje.
Mladen Bubonjić, profesor na Nezavisnom univerzitetu Banja Luka, predstavio je studiju praćenja napretka reformskog procesa za medijsku legislativu, te rekao da su u Federaciji izmjene Krivičnog zakona donijele određene mehanizme zaštite od digitalnog nasilja, ali da su otvorile i rizike za istraživačko novinarstvo kroz odredbe o ličnim podacima i netransparentan zakonodavni postupak.
– U Brčko distriktu novi zakon o slobodnom pristupu informacijama donio je određena poboljšanja, uključujući proaktivnu transparentnost i žalbeni postupak, ali i dalje zadržava brojna ograničenja i nejasnoće u odnosu prema zaštiti ličnih podataka – kazao je Bubonjić.
Neuređenos online medija
U 2025. godini nisu usvojeni novi zakoni o elektronskim medijima i elektronskim komunikacijama.
– Iako BiH već kasni u usklađivanju sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama, predstoji i usklađivanje s EMFA-om – naveo je Bubonjić i dodao da je Ministarstvo komunikacija i transporta BiH ocijenilo izradu nacrta djelimično završenom.
Međutim, nacrti zakona nisu bili javno dostupni do kraja 2025. godine, pa nije bilo stvarnog uvida, javne rasprave ni učešća stručne javnosti.
– Ono što je primjetno jeste da je rad radnih grupa bio usporen zbog manjka logističke podrške, preklapanja članstva i neriješenih pitanja nadležnosti između institucija na državnom nivou – rekao je Bubonjić.
Online mediji i dalje nisu sistemski uređeni, a Zakon o transparentnosti medijskog vlasništva do kraja prošle godine nije bio javno dostupan, uz postojanje političkih prepreka.
Ambasador Kraljevine Nizozemske u BiH Henk van den Dool je kazao da su sloboda medija i izražavanja, kao i sigurnost novinara, ključni za demokratski razvoj i evropski put BiH.
– Bez svega toga političari i institucije mogli bi raditi šta god požele, a mediji su ti koji uspostavljaju kontrolu nad onim što rade – rekao je nizozemski ambasador u BiH.
