Beogradski portal KRIK je osnovalo nekoliko istraživačkih novinara i novinarki i istražuju isključivo organizovani kriminal i visoku korupciju usljed čega se nalaze pod udarom velikog broja skupih odštetnih zahtjeva. Jelena Vasić je počela kao istraživačka novinarka, a sada radi kao projekt menadžerica u KRIK-u
Razgovarala: Rubina ČENGIĆ
Interview: Da li vas uznemiravaju izmjene Krivičnog zakonika u Republici Srpskoj, kako vi to razumijete?
Vasić: Kada su izmene usvojene prvo smo pomislili na kolege s kojima radimo isti posao i s kojima sarađujemo jer znamo da će im sada biti teže, da će se u regionu pojačati cenzura. Mi ćemo sigurno imati neka regionalna istraživanja, sarađivaćemo s istraživačkim novinarima iz RS jer mi istražujemo imovinu političara koja prelazi granice naše zemlje. I sigurno je da će doći do razmene informacija o ljudima koji bi mogli da nas tuže, ali to nas neće zaustaviti. Iz našeg ugla to je više izazov. Ali, iz ugla ljudi koji ovde žive to izgleda kao direktan poziv na autocenzuru i ja bih na njihovom mestu probala da budem glasnija.
Najnoviji vid pritiska
Interview: Da li ovaj Zakon sada može da utiče i na novinare u vašoj redakciji ako se bavite nekim iz RS?
Vasić: Na osnovu tumačenja advokatice Jovane Kisin Zagajac verujem da je moguće da se pokrene postupak protiv nekog od nas i da, ako dođemo u RS, možemo da budemo u nekoj vrsti problema ako smo objavili neku informaciju o građanima RS. No, ja govorim u ime moje redakcije, ne mislim da će to dovesti do manje istraživanja. Mogu da zamislim da će možda kolege iz drugih redakcija, koje nemaju kapaciteta ili vremena da posvete vreme borbi protiv ovih mehanizama, sada preskočiti neku priču jer im je to glavobolja manje.
Interview: Mnogo je informacija o tužbama i ogromnim odštetnim zahtjevima protiv KRIK-a. Kroz šta sve u ovom trenutku prolazite?
Vasić: U ovom trenutku najveći problem su nam zaista tužbe, to je najnoviji vid pritiska i zatrpani smo, imamo ih 12. Ranije nismo imali takav pritisak. Bilo je tužbi jer je uvijek neko ljut ako istražujete kriminal i korupciju, uglavnom vrlo opasne ljude. Ali ranije smo dobijali sve te sporove. No 2021. godine je došlo do lavine tužbi – počelo je s 10, sada ih je 12. Neki su nas tužili i po dva puta za iste tekstove i u jednom trenutku su ti tužbeni zahtevi bili blizu milion dolara.
Interview: Jesu li to ljudi koji su međusobom povezani?
VASIĆ: To su većinom ljudi povezani sa strankom i režimom, sadašnji ili bivši funkcioneri, uspješni biznismeni ili kompanije koje uspehe beleže od dolaska ove vlasti. Dakle, većinu tih ljudi povezuje veza s režimom i činjenica da ih je KRIK istraživao. I svi su se u sličnom periodu odlučili da nas tuže. Ranije je bilo drugih oblika pritisaka kao obijanje stanova, praćenje, pretnje, kampanje blaćenja…
Navodna uvreda časti i ugleda
Interview: Imate li ideju šta je pokrenulo te tužbe?
Vasić: Tužbe su za različite sadržaje. Mi na to nismo gledali kao na dogovor ili neki specifičan razlog koji stoji iza toga. Ali zaista deluje kao da su u nekom trenutku ti ljudi prepoznali novi mehanizam. Te godine je SLAP postao poznat pojam u Srbiji. Desilo se da je jedna izuzetno uspešna privatna kompanija koja dobija ogroman broj državnih poslova, Milenijum TIM, tužila niz lokalnih medija u Srbiji. I krenulo je da se priča o tome. A kada smo se mi presabrali – shvatili smo da se na nama do tada testiralo mnogo drugih formi pritisak i da je ovo nešto novo, nešto što su prepoznali možda deleći zajedničke advokate. Ali ne možemo tvrditi zašto baš u tom trenutku jer KRIK je i ranije radio važne priče i objavio izuzetno važna otkrića. Ali tada su moćnici prepoznali novi mehanizam.
Interview:: Kleveta je u Srbiji dekriminalizovana – za šta vas tuže?
Vasić: To su parnične tužbe za navodnu uvredu časti i ugleda. Ali imamo i jednu krivičnu tužbu gde kum predsednika Srbije Nikola Petrović tuži naše novinarke i traži zatvorsku kaznu za njih jer su, kako on kaže, neovlašteno prikupljale i objavile lične podatke, jer su objavile tekst o njegovim kompanijama. Poslovni podaci svakako nisu privatni.
Sud odbija dokaze
Interview: Pa, kompanije su mu privatne, pa možda misli…
Vasić: Taj slučaj se izdvaja po zahtjevu za zatvorsku kaznu. Svi drugi su postupci gde se traži nadoknada štete, da se to istraživanje ukloni s portala i da se zabrani pisanje o toj osobi. Različiti su tužbeni zahtevi. Korporacija ili grupacija Mineco je tužila KRIK i traži pola miliona dolara za navodnu štetu koju im je naš tekst proizveo. Osnivači te kompanije su ljudi poreklom iz Srbije, a jedan od osnivača je pravosnažno osuđen u Rumuniji jer je podmitio sudiju sa 50.000 evra. Ali oni su smatrali da je naše istraživanje koje citira zvanične podatke o finansijskim transakcijama njima napravilo problem. Oni imaju najveći tužbeni zahtev. Drugi se izdvajaju po drugim specifičnostima. Recimo Bratislav Gašić (srbijanski poduzetnik, političar i bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije, op. aut) nas je tužio za objavu informacije koja je iznesena tokom javnog sudskog postupka. Mi smo izveštavali o postupku protiv lokalne kriminalne grupe, Jotkine grupe, bili smo na ročištu, naša novinarka je zapisala citate iz razgovora koje je tužilaštvo pustilo kao svoj dokaz, a to je razgovor između jednog od članova grupe i njegovog prijatelja u kom taj član grupe kaže da Jotka ne treba da se brine jer je Gašić kod njega na kazanu. Mi smo to objavili kao deo tajno snimljenog materijala koje je tužilaštvo iznelo kao svoje dokaze. Pre toga smo pozvali Gašića za komentar. Ali se on prvo nije javljao i nije odgovarao. A kada se javio rekao da je nama šta da priča s nama i mi smo to sve objavili, ali on nas tuži. U neverovatnom spletu okolnosti sudija odbija naše ključne dokaze, odbija skoro sva naša pitanja, odbija naš predlog da posluša taj materijal uz obrazloženje da to za nju nije relevantno, a Gašić se pojavi u sudnici i priča sat vremena. Na tom istom ročištu je, to se vidi iz presude, sudija unapred odlučila kako će presuditi.
Teže sa sudijom nego sa tužbom
Interview: Kako se sudovi i sudije inače ponašaju u takvim sporovima?
Vasić: Različito. U Srbiji zakoni ne poznaju defniciju SLAP tužbi da bi sudija mogao da kaže da je nešto pritisak. I zbog toga se mi trudimo da anti-SLAP inicijativa dođe u Srbiju. Ona nama praktično ne bi bila neophodna da sudije objektivno rade svoj posao. Ali očigledno je da ne rade ako odbacuju dokaze ili pravo tuženom da postavi pitanja. Način postupanja sudija je nama mnogo veći problem nego tužba. I s te strane mi smo već tri puta iskusili sličnu situaciju, tri puta smo prvostepeno osuđeni, ali smo na apelaciji dobili dva puta i sada ta suđenja idu na početak.
Novac im nije cilj
Interview: Šta ako izgubite neki tako skup spor?
Vasić: O tome za sada ne smemo da razmišljamo. Oslonićemo se na međunarodne organizacije, čitaoce, videćemo kako da se borimo protiv toga. U mom dosadašnjem iskustvu vidim da njima cilj nije novac, nego da nas zaustave Naime, sudije dosuđuju mnogo manje odštete od zahteva. Poslednja presuda je bila oko 30.000 dinara, plus da platimo sudske troškove iako je tužbeni zahtev bio recimo 400.000. Ali to nije utešno ili olakšavajuća okolnost, jer mi gubimo mnogo vremena i bivamo osuđeni, krivi, obeleženi kao neprofesionalni. Osim toga ćemo i u nastavku naše borbe morati da nastavimo gubiti vreme i novac da dokažemo istinu. Cilj tako male odštete, po mom mišljenju, je da mi kažemo da je to malo novca koji možemo da platimo i da mi zato odustajemo od daljeg postupka. U svemu tome ja vidim da se sistem prilagođava da odgovara onima kojima treba da odgovara. A kada naše kolege novinari istraživači tuže tabloide, koji ih skoro svakodnevno blate, sudije se sasvim drugačije postavljaju. Kada su tabloidi tuženi sudija zahteva da tužilac, a to su često nezavisni novinari, čita tekst od reči do reči u sudnici i traži da obeleže rečenice koje su ih povredile i ako se ne pominju imenom i prezimenom sudija kaže da se to ne odnosi na tužitelja.
Presudi ko sudi
Interview: Možete li se nekome žaliti na sudije koji ne rade svoj posao profesionalno?
Vasić: Mi imamo Vrhovni kasacioni sud i oni donose specifične vrste odluka ili rješenja o radu sudija. I neke sudije o kojima smo mi pisali već imaju izrečene rešenja pred Kasacionim sudom. Ali nastavljaju da rade i napreduju u sudstvu. Teško je postići promene jer je sudstvo u Srbiji izuzetno zatvoreno, nisu navikli na transparentnost jer se njima niko nikada nije bavio. Krajem 2020. smo objavili bazu podataka Prosudi ko sudi sa biografijama sudija koji sude u najvažnijim predmetima koji se tiču kriminala i korupcije i prvi put ih javno predstavili. Do tada niko nije znao za njih iako oni sude u ime naroda i trebali su sami da obezbede transparentnost. Mi odavno i u naše vesti i izveštaje stavljamo ime sudija, a ne samo sudova jer to su osobe koje su presudile i oni su odgovorni za svoju presudu. U delu javnosti je to naišlo na oduševljenje, a u drugom delu su se pitali da li mi smemo tako pisati o sudijama, kako to možemo. Od ukupno 30 sudija koje smo istražili samo nekoliko je pristalo da priča s nama, dali su sva dokumeta o svojoj imovini, davali intervjue, odgovarali na pitanja, a drugi su to shvatili kao pritisak na sud. Iz tog ugla je zanimljiva priča o žalbama na sudije – mi znamo samo da nećemo stati ako neka presuda protiv nas postane pravosnažna i da ćemo ići i dalje na više instance iako to oduzima vreme i novac.
Interview: Kako uopšte održavat radnu energiju ako se bavite tako velikim brojem tužbi?
Vasić: Prvo – okupili su se ljudi sličnih uverenja i vrednosti, KRIK tim je 15ak ljudi i to nije malo. Ali jeste u odnosu na 12 tužbi, jer te tužbe umaraju i organizacijski zaokupljaju. Imamo mehanizam besplatne psihološke podrške za članove našeg tima, imamo redakcijske sastanke, a sada nastojimo da dovedemo nove mlade ljude i obnovimo energiju, proširimo tim i rasteretimo dosadašnje članove. Trenutno je atmosfera takva da nas krize, barem do sada, jačaju, pričamo šta ćemo dalje, kako ćemo da se postavimo i objasnimo publici. Naša komunikacija s publikom je od prvog dana drugačija – na društvenim mrežama se publici obraćamo sa ti: čitaj, deli, podrži… Uključujemo čitaoce jer smo shvatili da smo mi tu da bi radili za njih, ali možemo da radimo i s njima u smislu da ih pozovemo da nas finasijski podrže jer mi smo udruženje, neprofitna organizacija. I pokazalo se tačno da kada neko odluči da vas finansijski podrži znači da vas doživljava kao svoje prijatelje ili bliske ljude.
Interview: Kako se uopšte finansirate?
Vasić: Kroz međunarodne projekte za koje apliciramo, ali nikada ni jedan donator nije uticao na to o čemu ćemo pisati. Dobivamo donacije i od građana, odnosno čitalaca. Mi smo ih pozvali i ponudili nekoliko paketa podrške – 5 ili 10 eura, 85 eura je kao godišnja donacija i imamo podršku od 20 eura za koju donator dobije KRIK-majicu. Može se naravno donirati i van tih okvira, čitaoci mogu da odaberu sumu. Ali najčešće su ove donacije od 5 i 10 eura i majice. Ljudi jako vole i to jesu mali iznosi. Ali ako veliki broj građana uplati – to su za nas ozbiljna sredstva.
Naša otkrića su ekskluzivna
Inteerview: Kako dolazite do novih čitalaca i kao ih zadržati?
Vasić: Otkrićima! Naša otkrića su ekskluzivna. Mi istražujemo samo organizovani kriminal i visoku državnu korupciju, bavimo se najmoćnijim ljudima u zemlji i ne možete ne dobiti pažnju građana. Jedna od naših najčitanijih stranica je baza podataka o imovini političara u zemlji – šta oni imaju, šta su i gde sakrili… Nsma teme kojima se bavimo obezbeđuju posete, to što smo portal nam omogućuje da budemo slobodni online i bustujemo sadržaje. A sada imamo respektabilan broj internet pismenih ljudi koji su spremni da se posvete pisanim sadržajima i tu su porasle brojke pratilaca. Sledeći korak nam je, pošto smo samo na internetu slobodni, da proizvodimo više video-sadržaj za društvene mreže. Prešli smo i na tik-tok, gradimo you tube kanal, okrećemo se mlađoj publici. Oni će za koju godinu biti glavna publika i moraju znati ko odlučuje o njihovom životu. Ne očekujemo da će KRIK postati televizija ili mainstream medij, ali okrećemo se i mlađoj publici.
