Više od 30 hiljada građana/ki dobilo je otkaze, zabranjen je rad za brojne objekte, od kojih većina vlasnika/ica nema pojma kako će oporaviti i da li će uopće, bili smo zatvoreni u kuće, držimo distancu, nema okupljanja, i sve se to trpi, takvo nam je stanje, moramo zaštiti zdravlje sebe i drugih i ispoštovati ove restrikcije, ali oni nedostižni sve mogu, samo bez derneka NE MOGU.
Piše: Adin Šabić za Interview.ba
Baš ih briga što još uvijek traje stanje prirodne nesreće, daj ti njima Šerifa, Halida, Slađanu da oni/a malo zapjevaju, našem Jusufu Šabanoviću rođendan, inače doktoru, da, onom koji bi trebao da služi kao primjer drugima kako trebaju da se ponašaju dok traje Korona virus.
Ali ne, oni/e su zagrlili/e jedni/e druge, pribili/e se tako blisko i jako, kao što nisu odavno za jednim velikim stolom. Valjalo je izdržati te dane patnje bez dodira, dahtanja u lice i tople blizine, osjećaja znojnih lica na svojim.
Uopće nije bitno što je još vanredna situacija i što se još stanje nije stabilizovalo i što možda neko od njih može nositi virus, važno je da oni/e malo dušom dahnu, da se koja boca vina popije i da se malo zamezeti, da se udiše dim cigareta još iz drugih deset usta. A to što su do jučer govorili čuvajte se, vaše zdravlje je bitno, ugrožavate sebe, ali i druge, oštro ćemo vas kazniti, pa to je nevažno…
Tako su se oni/e nama lijepo “otkačili/e” uz pjesme, snimali/e se i na Instagram objavljivali (vrlo pametno), dizali/e čaše i nazdravljali/e. A onda im policija malo pokvarila šou, pa ih rastjerala, ali nije to ništa oni će platiti kazne i to je to.
A već sutra u medijima idu pravdanja, “to mi je jako dobar prijatelj, on mi je pomogao majki, stricu, nisam znao kakav će biti format zabave, niti koliko će ljudi biti”, i tako dalje. Kao da ne postoji telefon, internet pa da se čovjeku može čestitati rođendan, a ne doći u lokal i pazi molim te ne znati kakvog će formata biti zabava.
I tako su oni/e svi došli/e da uruče poklon, malo vide doktora, pa zapjevali/e jednu pjesmu, popili/e koju čašicu, malo se izgrlili/e, pa sljedeći dan govorili/e da ih je stid i da će snositi posljedice i ne znam ti ni ja šta već. Svi oni/e koji bi trebali da pozovu građane/ke da se suzdrže od bilo kakvih aktivnosti koje mogu ugroziti njihovo zdravlje.
I ne bi ovo ništa bilo strašno da nema Korona virusa, da nam ne sole stalno pamet o tome kako se trebamo ponašati, da ne naplaćuju drakonske kazne, da ne pljuju stalno kako je veliki nivo odgovornosti na građanima/kama, dok se oni peljaju po Igmanu i drugim restoranima. I opet dolazimo do onoga „svi smo jednaki, samo su neki jednakiji od drugih“. Da li će oni/e platiti kaznu ili neće, odakle će platiti kaznu, sasvim je nevažno jer oni/e to mogu s ludim parama koje imaju, pitanje je nivoa odgovornosti, izgovorenih riječi, lažne brige o građanima i nepoštivanja onoga što su sami donijeli. Njima nije prvi put da takvo nešto rade, a nama isto kao da je svaki put prvi.
