Larisa Cerić, sportistkinja iz Bosne i Hercegovine postigla je historijski uspjeh. Nakon što je krajem aprila ove godine osvojila srebrenu medalju na Evropskom džudo prvenstvu u Tel Avivu, postala je i prva na Svjetskoj ranking listi u ovom sportu, što nije uspio da ostvari ni jedan sportista u BiH prije nje. Sa Larisom smo razgovarali o njenim počecima u ovom sportu u Travniku kada ju je primijetio njen trener Branislav Crnogorac i pozvao da dođe u Sarajevo, jer od tada su se počeli redati i njeni sportski uspjesi.
OSTAT ĆU U SVOJOJ BiH „Sve dok su moj trener Branisalav Crnogorac i Arijana Jaha uz mene ja ću ostati u Bosni i Hercegovini . Prebrodili smo mnoge neke krize, nedostatak novca i svašta nešto . Nikad ozbiljno nisam razmišljala da nastupam za neku državu, ali naravno, kao i svakom sportisti imponuje mi da dobijem tako dobru ponudu. Sve dok su njih dvoje uz mene odbijat ću te ponude, jer se nadam da će se promijeniti odnosi institucija BiH prema sportu i prema sportistima, jer u svakoj zemlji sport je najbolji ambasador jedne zemlje, samo kod nas je sport na marginama društva.“
INTERVIEW.BA: Prošle godine (2017.) bili ste na drugom mjestu Svjetske rang liste u kategoriji više od 78 kilograma, a od nedavno ste i prva na ovoj listi. Koliko je tu truda i odricanja bilo uloženo?
CERIĆ: Ovo nije rezultat koji je došao preko noći. Zasigurno je uloženo dosta rada i truda jer ovaj rezultat je kontinuitet svih ovih prethodnih godina. Moja karijera traje od juniorskih dana. Bila sam prvakinja svijeta za juniore, bila sam prvakinja Evrope za seniorke do 23 godine. Bila sam druga u Evropi, sad i u Izraelu osvojila isti rezultat, osvojila sam srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu. Uvijek kažem da su svi moji rezultati kontinuirani, godinama sam u tom nekom vrhu i konačno sam ove godine uspjela da budem prva na toj Svjetskoj ranking listi. Stvarno sam ponosna na tu činjenicu, prije svega zato što nijedan sportista iz Bosne i Hercegovine nikad nije bio tako visoko rangiran kao ja. I zbog toga mi je jako drago.
INTERVIEW.BA: Nakon osvajanja srebra u Izraelu krajem aprila, šta dalje imate u planu, prije Olimpijskih igara u Tokiju 2020. godine?
CERIĆ: Trebala sam nastupati na Mediteranskim igrama, to smo i najavljivali. Nažalost, prije sedam dana sam ponovila tu povredu koljena, pa smo zbog toga moj trener i ja zaključili da je bolje da propustim Mediteranske igre . Imam neku manju povredu koja se vuče, i koju stvarno moram sanirati. Naravno, u konsultacijama sa svojim trenerom Branislavom Crnogorcem, donijeli smo tu odluku. Počele su i kvalifikacije. Očekuje me i svjetsko prvenstvo, tako da, prije svega, treba da saniram ovu povredu pa ćemo kasnije vidjeti šta i kako. Trenutno treniram . To su treninzi koji nisu u punom kapacitetu jer još uvijek zbog koljena nisam u mogućnosti da u potpunosti treniram. Do kraja godine ako budem fit, naravno i uspijem sanirati ovu povredu, očekuje me Grand Prix Zagreb, zatim Grand Prix Budimpešta i Svjetsko prvenstvo krajem septembra.
INTERVIEW.BA: Izabrani ste više puta za najbolju sportistkinju godine na različitim izborima. Nas zanima, da li i koliko država ulaže u džudo, jer Vi ste konkretno u ovom sportu istinska ambasadorica naše zemlje?
CERIĆ: Izdvajanje za sport u BiH generalno je jako malo, da ne govorim za džudo sport. Na neki način taj zakon o sportu koji postoji nije dostatan. Mi imamo odličnu saradnju sa Ministarstvom kulture i sporta Kantona Sarajevo, odnosno sa Federalnim ministarstavom. To su dvije institucije koje nas dosta pomažu. Mi ne bi imali rezultate da nas oni ne pomažu.
INTERVIEW.BA: Da biste ostali u svojoj kategoriji, pretostavljam da se morate držati nekih pravila. Kakav je Vaš režim ishrane, koji obrok ne preskačete, bez kojih namirnica ne možete zamisliti dan?
CERIĆ: Imam neku specifičnu ishranu. Nije da pazim, ali volim da jedem kvalitetnu hranu. Ujutro doručkujem pahuljice ili neko voće, poslije toga odem na trening. Nakon treninga moram imati jedan kvalitetan obrok koji se sadrži od mesa i povrća ali uvijek pojedem i neke ugljikohidrate, krompir ili rižu. Jedem raznovrsno. Naravno, tu je i neka sportska prehrana, pijem neke proteine, aminokiseline i sve to što profesionalni sportisti moraju da piju. Generalno, mislim da jedem zdravo. Ponekad priuštim sebi nešto i ne baš tako zdravo, ali nastojim jesti kvalitetnu hranu jer ima više energije.
INTERVIEW.BA: Kako izgleda jedan dan Larise Cerić? Koliko trenirate i imate li uopće slobodnog vremena?
CERIĆ: Svaki dan imam dva do tri treninga ali unatoč tome uvijek uspijem da nađem vremena da izađem s prijateljima i da se družim s porodicom. Moj privatni život ne ispašta mnogo. Naravno, ne mogu sebi priuštiti izlaske do ranih jutarnjih sati jer svako jutro imam trening u osam sati ali imam normalan život. Izlazim najčešće po danu ali i navečer poslije treninga. Uglavnom, sve to mogu ukombinovati. Da bi bili vrhunski sportista, nekih se stvari ipak morate odreći.
INTERVIEW.BA: Vratimo se kratko na Vaše početke, kada se pojavio interes za ovaj sport? Zašto baš džudo?
CERIĆ: Uvijek sam imala viška energije. Vidjela sam jedne prilike na tv-u, mislim da je to bilo 2000. godine, Olimpijske igre u Sidneyu. Zaljubila sam se u taj sport. Raspitala sam se, a pošto sam rodom iz Travnika, čula sam da ima džudo klub u Travniku i tu sam počela prve džudo korake. Tu sam trenirala i napravila sam neke rezultat. Bila sam prvakinja Balkana, bila sam peta u Evropi. I moj sadašnji trener Branislav Crnogorac u meni je vidio taj neki talenat koji bi mogao nešto napraviti. Pozvao me da pređem i treniram u Sarajevo. Ovdje imam bolje trenažne uslove, boljeg trenera i sve moguće bolje uslove, sparing partnere. Evo, ispostavilo se na kraju, deset godina kasnije da je ta naša saradnja stvarno urodila plodom i zajedno smo postigli sve te neke rezultate od toga da sam bila juniorska prvakinja svijeta, prvakinja Evrope za seniorke do 23 godine, bila sam druga na svijetu za seniorke, druga u Evropi, treća u Evropi… Sve te neke rezultate smo postigli zajedno. Nakon svih tih nedaća, jer svi vide samo jednu stranu medalje, niko ne vidi tu drugu stranu. On je ostao uz mene, i dalje je moja najveća podrška. Zahvalna sam mu na tome, jer teško je danas naći dobrog trenera, nekog ko će te saslušati i pomoći ti u svakom trenutku. Ja sam pronašla svog trenera i to je stvarno tako, to nije neka floskula. Mi smo jedan tim, naravno, tu je uz nas i Arijana Jaha, generalni sekretar Džudo saveza. Njih dvoje su mi najveća podrška u ovom sportu. Naravno, tu je i moja porodica i prijatelji.
INTERVIEW.BA: Zanimljiva je činjenica da ste imali ponude iz nekih drugih zemalja, ali ste ih odbili, jer niste željeli nastupati pod zastavom neke druge države? Zašto?
CERIĆ: Imala sam neke ponude. Druge zemlje su svjesne da su izdvajanja u manjim zemljama kao što je Bosna i Hercegovina nedostatna da bi se jedan sportista pripremao, ali jednostavno nikad nisam gledala tu materijalnu stranu.
Sve dok su moj trener Branisalav Crnogorac i Arijana Jaha uz mene, ja ću ostati u Bosni i Hercegovini. Prebrodili smo mnoge neke krize, nedostatak para i svašta nešto. Nikad ozbiljno nisam razmišljala da pređem ni za jednu neku državu, ali naravno, kao i svakom sportisti imponuje mi da dobijem tako dobru ponudu. Naravno da sam odbila. Sve dok su njih dvoje uz mene, odbijat ću te ponude, jer se nadam da će se promijeniti odnosi institucija BiH prema sportu i prema sportistima, jer u svakoj zemlji sport je najbolji ambasador jedne zemlje, samo kod nas je sport na marginama društva.
Zbog toga sam broj jedan!
Mladima poručujem da ne odustaju od svojih snova. Put do nekog rezultata je uvijek trnovit, ali ako ste istrajni i uporni, ako imate dobru želju i dobru motivaciju, ništa nije nemoguće. Nema prepreke koja se ne može savladati. Ljudi treba da nauče da se bore, znate kako kažu, poslije kiše dođe duga i tako bude uvijek. Imala sam trnovit put, i povreda, ali nikad nisam odustala i zbog toga sam broj jedan i zbog toga sam najbolja sportistkinja BiH – ja nikad nisam odustala.
