Komisija broji sedam članova, većini je mandat istekao prije nekoliko godina, a predsjedavajući i dva člana Komsije odavno su ispunili uslove za odlazak u penziju
Interview.ba
Komisija za koncesije BiH osnovana je, prema Zakonu o koncesijama BIH, još 2002. godine ali do danas nije izdala niti jednu koncesiju.
Komisija broji sedam članova, većini je mandat istekao prije nekoliko godina, a predsjedavajući i dva člana Komsije odavno su ispunili uslove za odlazak u penziju.
Sve to ih ne spriječava da godišnje iz budžeta BiH potroše milion i po maraka, navodi BN.
Šta zapravo radi Kancelarija za koncesije BiH ako ne dodjeljuje koncesije?
– Komisija za koncesije BiH u stvari nije nadležna za izdavanje koncesija – pojašnjava istraživač na portalu “Istinomjer” Dino Šakanović.
On dodaje da ta Kancelarija ima samo savjetodavnu ulogu.
– To je savjetodavno tijelo pri savjetu ministara koje treba da provede procedure na osnovu kojih bi Savjet ministara izdao koncesiju, a parlamentarna skupština BiH potvrdila tu koncesiju. Do sada ni jedno ministarstvo Komisiji nije uputilo zahtjev za izdavanje koncesije – kaže Šakanović.
Nema nadležnosti
Da Komisija za koncesije BiH nema nadležnost za izdavanje koncesija potvrđuje i poslanica PDP-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Mira Pekić.
– Komisija za koncesije BiH je regulatorno tijelo zaduženo za koordinaciju između entitetskih komisija za koncesije nadležni su za rješavanje eventualnih sporova, te za koncesije koje obuhvataju terotoriju oba entiteta ili imaju međunarodni karakter – kaže Pekić.
Dakle, Komisija za koncesije BiH za više od 20 godina nije izdala ni jedni koncesiju, ali je zaustavila davanje koncesije za izgradnju hidrocentrale Buk Bijela koju su trebale graditi elektroprivrede Srbije i Republike Srpske.
Za rješavanje tog spora formirana je posebna komisije, ali jedan član Komisije za koncesije BiH se žalio na to jer mu se nije sviđao entitetski ni nacionalni sastav komisije za rješavanje pitanja Buk Bijele. U međuvremenu nekim članovima je istekao mandat, neki su u penziji…
– Komisija sada nije u punom sastavu, novi članovi se ne imenuju, vodi se spor pred Ustavnim sudom BiH koji je pokrenuo jedan član Komisije za koncesije i Komisija je u suštinu u blokati – objašnjava Šakanović.
Politička analitičarka Ivana Marić ističe da je nedopustivo da se na takve agencije troši budžetski novac.
– Sve što su do sada uradili jeste blokada izdavanja koncesije za Buk Bijelu. Takve lažne agencije samo cijede milione iz budžeta – tvrdi Marić.
Poslanica Pekić dodaje da je Komisija za koncesije BiH od osnovanja pa do danas potrošila 20 miliona maraka.
– Trenutno Komisija ima samo četiri od sedam članova a to nije dovoljno za odlučivanje, i kada bi nešto radili, te ne postoje ni zakonom propisani uslovi za rad Komisije – dodaje.
Problem za Komisiju za koncesije BiH je i činjenica da nikada nije usaglašen i usvojen zakon o državnoj imovini i ne zna se ni šta je državna imovina.
Schmidt unio dodatnu konfuziju
Odluka visokog predstavnika Christiana Schmidta da nametne odluku o zabrani raspolaganja državnom imovinom unijela je dodatnu konfuziju.
– Komisija bi trebala da daje koncesije na imovinu koja je pod zabranom i na koju se ne može dati koncesija. To znači da imamo Komisiju, koja godišnjue košta 1,5 milion maraka i ne radi ništa – pojašnjava Šakanović.
Ta činjenica za analitičarku Marić je dobar razlog da se počne razmišljati o ukidanju kancelarije za koncesije BiH.
– Nažalost to nije jedina takva agencija. Sjetite se afere oko neke agencija za more ili nešto slično u kojoj je radila kćerka bivšeg federalnog premijera Fadila Novalića. Sve te agencije su formirane samo da bi se zaposlili članovi porodica političara. Imaju dobre plate, ne rade ništa i vjerovatno i ne dolaze na posao – tvrdi Marić.
I dok Komisija za koncesije BiH ne radi ništa, osim što troši budžetsaki novac, dodjeljivanje koncesija postaje način da se pustoši sve što se još može opustošiti u ovoj zemlji.
Trenutno je aktuelna afera “Vijadukt”.
Podsjećamo prema arbitražnoj presudi preduzeću bez radnika, bez adrese, bez imovine i žiro računa moramo isplatiti preko 100 miliona KM na ime odštete za oduzimanje koncesija za igradnju hodroelektrana na Vrbasu.
