Da sada sve ovo i stane, ova vlast teško da može da preživi, samo je pitanje kada će i kako biti uklonjena
Razgovarala: Rubina ČENGIĆ
Branko Čečen je iskusan urednik, u medijima je već decenijama, kao istraživački novinar, urednik, trener… I odličan je, precizan u analizi stanja koje u Srbiji traje već više od četiri mjeseca.
I za nas je analizirao, odgovarao na teška pitanja- o protestima, studentima, Proglasu, Aleksandru Vučiću i Slobodanu Miloševiću, korumpiranoj vlasti, opoziciji, Beogradu na vodi, kako država sponzoriše kriminal, presudi Miloradu Dodiku, o litijumu, o EU, SAD… O budućnosti, nadi i strahovima
INTERVIEW: Razgovaramo dan pred obilježavanje četiri mjeseca od pogibije 15 ljudi i teškog povrijeđivanja dvoje usljed pada nadstrešnice autobuske stanice u Novom Sadu i okupljanja studenata u Nišu, ali i širom Srbije. Protekla četiri mjeseca traje pobuna studenata i možete li nam za početak objasniti šta su plenumi, šta Proglas i gdje je tu politička opozicija?
ČEČEN: Plenum je reč koja označava način odlučivanja u ovom slučaju univerzitudenskog protesta, a to znači da svi učesnici učestvuju u odlučivanju.
To bi bilo kao referendum. Studenti na svakom fakultetu, pa onda i na nivou univerziteta odlučuju apsolutno većinom. Čini se da su još neke grupe građana prešle na plenumsko odlučivanje kada donose odluke o načinu na koji će učestvovati u protestu, odnosno u demonstracijama i svim drugim aktivnostima koje se događaju. Proglas postoji već par godina i okuplja istaknute stručnjake i osobe neupitne moralnosti. Oni, čini mi se, nastoje da popune prazninu između opozicionih stranaka i građana jer su građani, u velikoj meri kao posledica propagande, razočarani u odsustvo ili nedovoljne aktivnosti opozicije. Oni pokušavaju da formulišu težnje građana i da ih nekako artikuliše. Moram samo da kažem da je to nepoverenje prema opoziciji, a to prilično blaga reč za jedan deo našeg društva, nepravedna iz bar dva razloga: jedan je što u opoziciji nisu svi isti, a drugi da opozicija nije isto što i ljudi na vlasti i to je mnogo puta dokazano. Opozicija je vrlo raznorodna i to je jedna od njihovih problema, ali je vrlo raznorodna i u pogledu doslednosti i razumevanja svoje uloge u društvu, odnosno uloge političara kao osoba koja se na neki način žrtvuje za zajednički interes društva. S druge strane, Aleksandar Vučić i njegova vlast su satrli opoziciju na sve načine, od finansijskog do vrlo ozbiljne zloupotrebe policije i drugih državnih organa. Podsetiću vas samo na malo poznatu činjenicu da je Vučić čim je došao na vlast uhapsio više od 400 aktivnih članova Demokratske stranke, od čega je pala samo jedna presuda i to ne za delo za koje je podignuta optužnica, nego je nakon hapšenja nešto pronađeno. Plenumi i Proglas na dobar način pokazuju glavni problem u artikulaciji i koordinaciji različitih struja u protestu u Srbiji koji u ovom trenutku guraju ka istom cilju, ali na vrlo različite načine.
Beograd protestuje od dolaska Miloševića
INTERVIEW: Koliko znamo o tome šta se događa na plenumima i kakva je veza plenuma i Proglasa – prema dostupnim informacijama članovi Proglasa odlaze na plenume…?
ČEČEN: Ne znam da li postoji formalna veza između studentskih plenuma i Proglasa, i ja idem na fakultete po pozivu studenta i držim predavanja iz onih oblasti koje su njima važne i zanimljive od istraživačkog novinarstva do bezbednosti novinara. Nas studenti pozivaju da iznesemo to čime se bavimo i razna naša iskustva u vezi s tim. U Beogradu sam recimo imao više puta priliku da govorim na njihova direktna pitanja o tome što ja mislim o njihovom protestu. Nadam se da su svi ostali bili dovoljno oprezni da ne iznose političke stavove i ne opterećuju studente našim ranijim iskustvom iz protesta jer Beograd prosto neprekidno protestuje od dolaska Slobodana Miloševića na vlast. To je neverovatno koliko je protesta ovdje bilo i oni su se završavali na različiti način i imali različite uspehe i postignuća. Ali dve stvari su zajedničke tim protestima: nije bilo loših iskustava s različitim studentskim protestima, ali i građanskim protestima i čini mi se da današnji studentski protest ne bi znao u čemu su bile greške koje ne bi trebalo da ponavljaju. A razlika između ranijih protesta i ovog je da je ovoga puta podrška građana mnogo šira i mnogo emotivnija nego što je to bilo ranije. Zbog toga mislim da je svaki prethodni protest i svako prethodno iskustvo, čak i ako mi to eksplicitno ne kažemo studentima, došao do njih u obliku nekakvog iskustva koja je sada upotrebljeno na vrlo inteligentan način i čini mi se nerešiv za režim. Čini mi se da ovog puta studenti ulažu mnogo više i fizičkog napora nego iko ranije – oni će pregaziti Srbiju nogom od sela do sela i kad su išli u Kragujevac i sada kada idu do Niša i čini mi se da se nikada niko koji je imao bilo kakvu političku ideju nije na taj način približio građanima, ne samo u Srbiji nego bilo gdje u regiji ako uzmemo prostor Jugoslavije. Ovde, naravno moramo da uzmemo u obzir da su različite okolnosti pod kojima se događaju proteste. Proteste u Miloševićevo Srbiji su bili opasni po život, poginulo je mnogo ljudi, ubijeni su namerno i u Miloševićevoj Srbiji nije baš bilo izvesno da ćete proći tako kroz neko u kom biste se pojavili. Okolnosti su bile mnogo drugačije. Danas su studenti tako uspešni jer je njihova ideja nadpolitička, a takvi su bili i protesti protiv eksploatacije litijuma jer je životna okolina jednako važna svima, i onima sa daleke desnice i s daeike levice. Vrlo slično je i sada. Poštovanje zakona je jednako važno svakome ko razume koliko je to važno i ko razume direktnu vezu između nepoštovanja zakona i onog što se desilo u Novom Sadu, ali ne samo tada.
INTERVIEW: Da li ste možda očekivali podršku Evropske unije za studente?
ČEČEN: Nisam očekivao podršku Evropske unije i ne znam zašto Evropska unija konzistentno podržava Aleksandara Vučića, bez obzira na to što čitav civilni sektor koji EU finansira, vrlo jasno stavljala do znanja Evropskoj uniji da je sve što Aleksandar Vučić radi direktno protivno, ne samo principima na kojima ta integracija postoji, nego i interesima Unije. Očito da smo različito shvatali interes Evropske unije tako da je Vučić i danas apsolutno podržan i od EU i od SAD-a i od Rusije i Kine. To znači da su studenti i građani u Srbiji sami, što možda i nije loše. Jer ako sve ovo uspešno završi u smislu da se zaista autokratska i diktatorska vlast ukloni i počne da funkcioniše vladavina prava u Srbiji na bilo koji način, to će biti prvi ozbiljan politički pomak bez direktnog upliva i uticaja stranih zemalja ili političkih centara moći. U tom slučaju Srbija nikome na Zapadu neće ništa dugovati osim novca koje je vlastima dala u baš velikim količinama što nije mala stvar. I sami studenti se jako oštro ograđuju i od EU i od političkih stranaka jer su shvatili da je neutralnost politička način da dođu do većeg broja građana. Ali u isto vreme i oni sami imaju svoje ideje i težnje, među njihovim protestima i zastavama, parolama, saopštenjima ima političkih ideja. Čini mi se da bi bilo dobro da se što pre dođe do nekakvog objedinjavanja zahteva i ciljeva ovog protesta i sinhronizacije ciljeva. Studenti su pokrenuli Srbiju i nose moralni integritet protesta i emocije i podršku građana, ali politička opozicija mora da artikuliše i predstavi šta oni misle šta je zakonit put do slobodnih izbora u Srbiji jer oni sada definitivno nisu slobodni. S druge strane svaki vid artikulacije nestranački stavova građana, od Proglasa do drugih brojnih sličnih organizacija u celoj Srbiji, imaju pravo da učestvuju u celom tom procesu imaju pravo da artikuliše ono što oni vide kao poželjan ishod svega ovoga.
Značajne promene su se već dogodile
INTERVIEW: Vrlo je nezahvalno pitati, ali kako vidite dalji razvoj situacije – demonstracije studenata traju već dosta dugo i djeluje kao da vlast ide na iscrpljivanje, da čeka da dođe do zamora jer su studentski zahtjevi napisano tako a djeluje da su neprovedivi osim ako svi ljudi iz vlasti ne završe u zatvoru. U Skupštini Srbije nema većine da te zahtjeve provede, rečeno je da neće biti sile kao recimo u Rumuniji 80-ih – šta zapravo treba da se desi?
ČEČEN: To je pitanje za milion dolara! Pre svega bih rekao da su se značajne promene u Srbiji već dogodile i sada više ne možete stotine hiljada ljudi koji se na ulici valjaju u slobodi koju nisu doživjeli jako dugo da vratite nazad, da taj duh spakujete u bocu. To se jednostavno neće dogoditi. Sami studenti kao jedan izuzetno moćan politički faktor neće nigdje otići, srednjoškolci na demonstracijama nose transparente na kojima piše tek ste s nama najebali. I posle ovog ništa neće biti isto jer je jedna generacija našla svoj stav, svoju moć i svoju odgovornost, ali u isto vreme tu su njihovi roditelji, njihovi praroditelji, njihovi prijatelji, nastavnici koji su iza njih stali gotovo kao jedan s tome što oni plaćaju najveću cenu svega ovoga. Da sada sve ovo i stane, ova vlast teško da može da preživi, samo je pitanje kada će i kako biti uklonjena, a osim toga – ništa više neće biti isto. Jasno je da ova vlast ne može da ispuni zahteve, može samo da hini ili da se pretvara da ih ispunjava i to neprekidno i radi pokušavajući da zastraši i studente i građane. Ona je napravljena tako da ne može da proizvede ništa osim pretnje, ucene, pritiska ili podmićivanja i ona to neprekidno radi jer to nije mašina za dijalog s građanima, nego mašina za otimanje novca i to radi vrlo nasilno i vrlo agresivno. U isto vrijeme je jasno da ispunjenja ovih zahtjeva neće biti i veliki je problem to šta će da se desi. To je trenutak kada opozicija koja, čini mi se, počinje da razumeva šta se događa, jako kasno, ali bolje ikad nego nikad. Može im se oprostiti jer su uslovi u kojima oni rade stravični. Nezamislivo je šta se događa s opozicionim aktivistima u manjim mestima, njih bukvalno tuku lopatama, svi su odavno otpušteni, i oni i njihovi rođaci i prijatelji. Ovo je situacija u kojoj opozicija treba da da se pojavi s konceptom Kako ćemo dalje, pa ako se odluču za prelaznu vladu – kako ćemo do prelazne vlade i šta su njihove ideje o tome koliko dugo će ta prelazna vlada da postoji, šta da radi pre nego što budu slobodni izbori, a onda ćemo da vidimo, onda je sve do vlasti. Ako vlast reaguje nasilno onda zaista ne znam šta će da se dogodi. Vlast je u ovom trenutku vrlo nasilna prema svima osim prema studentima, jasno im je da njih ne smeju ni da pipnu, ali opoziciju hapse za 15 minuta šta god da pokušaju poput blokade autoputa ili slično.
Imamo nelegalnu vladu, nelegalni parlament i nelegalnog predsjednika
INTERVIEW: Ali imate nasilje: vlast mijenja direktore škola, u javnim preduzećima otpušta ljude koji podržavaju studente…
ČEČEN: Naravno! Ako neko misli to što tajna služba poziva studenta i njihove roditelje na razgovore, preti im, šalje im poruke nije nasilje – vara se, To jeste nasilje, samo je pitanje eskalacije tog nasilja jer nije ovo prva ovakva pobuna, bilo ih je više i svi znamo da ovo može loše da se završi, ali ovo nije Bjelorusija. Srbije ima kapacitet za vrlo ozbiljnu pobunu i to je pokazala više puta u svojoj istoriji i evo desilo se kada su svi mislili da je to zamrlo. I sada nije manjinska Srbija nu ulici, nego većinska, to pokazuju istraživanja. Ali agresija prema civilnom sektoru postoji. Imali smo upad kriminalističke organizacije u nevladine organizacije, to što preživljavaju profesori je potpuni pakao, jer je tu pritisak stravičan zato što su oni državni službenici, njih mogu ucenjivati platama… Ali ako otpusti ljude u prosveti vlast nema rešenje, jer nema ljudi s adekvatnom spremom i kapacitetima da predaju bilo šta u školama. Isto je u bolnicama. Ako pak dođe do primene sile to podrazumeva upotrebu policije, ali 80,3% građana Srbije podržava studentske zahteve i taj procenat zahvata i policiju. To se desilo u Miloševiću – 5. oktobra, kada se interventna brigada policije spremala da pođe da ga brani, na ogradi ispred njihove zgrade su bili svi njihove porodice, rođaci, prijatelji i govorili pazi šta radiš danas. To je nešto o čemu vlast duboko svesna jer iako ne objavljuju ta istraživanja oni ih imaju na dnevnoj bazi. Dok ne padne spremnost građana Srbije da žrtvuju nešto svoje, da žrtvuju sebe u borbi za bolje društvo, bilo bi potpuno suludo intervenisati grubo. U međuvremenu vlast nema nikakav problem da svaki dan hapsi opozicione političare na pravdi Boga jer mi u Srbiji imamo predsednika koji, mislim da je jedan doktorant na pravima izračunao, krši 44% Ustava Srbije svaki dan, to je bilo pre nekoliko godina, a sada verovatno krši skoro celi Ustav. Imamo Parlament koji je prekršio zakon tri puta i donio nezakonito 25 zakona, a onda odbio da sazove sednicu skupštine koje treba da konstatuje pad vlade i koja je po zakonu obavezna. Dakle, imamo nelegalnu vladu, nelegalni parlamenta i nelegalnog predsednika. Imamo pravosuđe koje očigledno radi po nalogu vlasti i ovo je državni udar, a imamo i nelegalne izbore, tako kažu međunarodne organizacije i posmatrači. U tom ambijentu sada imamo na jednoj strani loše organizovanu nekoherentnu masu građana koja se bori za red i zakon i na drugoj strani vlast koja se svim mogućim sredstvima bori protiv toga, da ne bude reda i zakona. Dakle, teško je predviđati šta će da se desi jer je ovo potpuno nenormalna situacija u kojoj se Srbija već jednom našla, ali to je bila jedna mnogo očajnija Srbije u kojoj nije bilo što da se jede.
INTERVIEW: Krajem februara je održana press konferenciju eksperata koji su govorili o zakonu o EXPO-u i o tome da taj zakon vlastima otvara mogućnost da oduzima privatne objekte ili daje više upotrebnih dozvola za isti objekat. Da li je moguće da takav zakon bude usvojen u ambijentu kakav je trenutno u Srbiji?
ČEČEN: To ne bi to bio prvi takav zakon. Lex specialis je donet za taj Beograd na vodi koji je oprao milijarde para za koje ne znamo ni čije su, ne znamo ko su vlasnici tih preduzeća, ko su vlasnici svega toga. Vlast je sistematski donosila zakone koji na neki način legalizuju njihovo prethodno nezakonito ponašanje i ja znam za tri ta specijalna zakona. Oni to ne bi trebali raditi jer znaju da će to izazvati problema, ali sam EXPO je u finansijskom smislu kičma planova za opstanak Aleksandra Vučića na vlast jer je to ta njegova koruptivna piramida koja je zapanjujuće velika i o kojoj se sve zna i o kojoj su istraživački novinari mnogo toga objavili, ali građani tek sada obraćaju pažnju na to, koju ranije nisu. Aktuelna vlast mora da sprovede EXPO ako misli da preživi, jer tu koruptivnu piramidu neko mora da hrani nomce. Ali kod osnivača EXPO-a postoji veoma ozbiljna inicijativa da ga oduzme Srbiji zato što od četiri uslova za oduzimanje EXPO-a Srbiji ispunjava tri. Istini za volju, EXPO je i ranije bio održan u nekim nedemokratskim zemljama, ali sada može da postane neugodno da se EXPO odvija u Srbiji u okolnostima kakve su sada. Dakle, vlastima u Srbiji treba EXPO, pa i kopanje litijuma, zbog podrške zapada, pre svega Nemačke. Ali u isto vreme – EXPO je na studentskim transparentima što znači da građani Srbije dobro razumeju šta je to. Dakle, režim neprekidno sam sebi proizvodi probleme jer nisu uspeli da urede nešto drugo.
Srbija je zvanično mašina za pranje novca
INTERVIEW: Kako to Beograd na vodi finansira koruptivnu strukturu blisku vlastima?
ČEČEN: Prije svega Beograd na vodi je objekat čije dokumenta nismo nikada imali na uvid i ne možemo da tvrdimo da se tamo peru pare, ali ako to jeste u vezi sa kriminalom i sa korupcijom – onda služi pre svega za pranje para za šta inače služe nekretnine. Problem kriminalizacije Srbije je u tome što je kriminalnim klanovima dopušteno da rade što god žele, oni su pod zaštitom države radili i rade još uvek, sve ovo vrijeme. Za to postoje mnogi dokazi. To možemo da tvrdimo. Veze između kriminalnog miljea i režima su vrlo čvrste i vrlo jasne. Sav taj novac koji se zaradi napolju švercom kokaina koji je zaista ogroman, to su desetine milijardi, mora da se opere, a Srbija je odlično mesto za to – ona je zvanično jedna mašina za pranje tog novca. U isto vreme je strašno mnogo novca izvučeno ili izvlače iz budžeta Srbije i taj novac mora da se opere. To se radi preko nekretnine. Imate u jednoj od najmanjih opštini u Srbiji preko 65 miliona evra investicija u nekakvu građevinu. To se neprekidno događa i to je čitav sistem. Sam Beograd na vodi je nastao tako što je donesen lex specialis koji je bio protivustavan i protiv zakona, a vlasnici zemljišta i objekata koji su bili na tom lokalitetu pitaju šta je s njima. Dakle, za tu gradnju su upali kriminalci s bagerima i sve porušili za jednu noć i to u izbornoj noći što je neverovatan skandal i trenutak kada je Srbija trebala da ustane. Režim je strahovito mnogo novca upumpovao u taj Beograd na vodi. Takvih projekata ima mnogo, samo je ovaj užasno očigledan i delikatan jer je u centru Beograda – ne znamo ko su vlasnici, ta Al Dahra je nominalni vlasnik, ali ona ima hiljadu podpreduzeća o kojima mi ne znamo ništa. Sve je netransparentno i očigledno mnogo novca usisava u sebi da je jasno da to nisu čista posla. Pranje para u ovoj zemlji je dokazano na mnogo načina i na raznim nivoima, od izgradnje infrastrukturnih objekata kao što autoputevi ili železnice, pa i ova železnička stanica u Novom Sadu koja je bila 15 miliona je jako dobar primer. Užasna je ta kombinacija otimačine para građana kroz budžet i pranja para od kriminala i narkokartela. A mi nismo imali uhapšenog nijednog ozbiljnijeg kriminalca od kada je Vučić došao na vlast, a u obračunima klanova koji se dobrim delom odvijali u Beogradu je do sada poginulo više od 80 ljudi. Kod nas je kriminal državno sponzorisan.
Ko će počistiti Augijeve štale posle svega?
INTERVIEW: Najnovija vijest je da je iz jednog iskaza vezanog za kriminal u Elektroprivredi Srbije izbrisano ime brata predsjednice Skupštine Srbije Ane Brnabić. U tom kontekstu je bila vijest da je u proteklih godinu dana u različita tužilaštva u Beogradu imenovano 50-ak tužilaca iz unutrašnjosti. Ko će suditi odgovornima ako ili kada dođe do promjene vlasti?
ČEČEN: Pravosuđe je srce ovog sistema i ono nikada u ovoj zemlji nije bilo slobodno i profesionalno, pa to jeste ogroman izazov. Oni su trebali davno biti imenovani, ali je ovde menjan načina odabira tužilaca i sudija što je bio način da Vičić odugovlači to imenovanje. On čeka dok mu naiđe zgodan moment da politički upotrebi neki proces koji bi trebao da je normalan društveni proces. Tužilaštva zaista ne funkcionišu. Dve tužiteljke koje su istupile iz tog sistema su kažnjene i skrajnute na neka nebitna mesta i najverovatnije dugo neće biti tužiteljke, ali su najbolji dokaz da sistem ne funkcioniši. Uz to čitav niz postupaka upravo vrhovnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji se vode ovih dana pokazuje da je politička kontrola nad tužilaštvima apsolutna. Sada hapse manje važne igrače što nije nevažno, jer ovakvi sistemi teško podnose žrtvovanje individualnih igrača jer su svi međusobno povezani i to moraju raditi vrlo pažljivo. Ovo što se sada radi je ogroman poraz za njega i ustupak koji je napravio, a koji će za njega imati posledice. U svakom slučaju – mi nemamo institucije. Nešto smo razvili posle 5. oktobra, ali ova vlast je sve to uništila, potpuno instrumentalizovala sve te agencije i državne organe koji bi trebalo da rešavaju probleme, a pošto ih ne rešavaju dobili smo jedan ekspres lonac u kojem se problemi kuvaju, krčkaju, podiže se pritisak. I sada kad je lonac propištao kao hapsimo neke ljude i kao borimo se protiv korupcije, a gde su bili poslednjih 13 godina? Nije korupcija od juče. Tako da je ogromno je pitanje ko će da počisti Augijeve štale posle svega ovoga. Imamo neku šansu baš zahvaljujući tome što ova generacija studenta, njih ima 30.000, ako se promeni vlast želi živeti u Srbiji, s određenom ambicijom i s jasnom idejem o tome u kakvom društvu hoće da žive. Oni su upravo pokazali da su spremni da se žrtvuju za to. Ako premostimo nekako period između njihovog uključenja u društveni život na profesionalnim i državnim pozicijama i ovoga što se danas događa u Srbiji, mislim da imamo neku šansu i možda po prvi put još od vremena neposredno nakon rušenja Miloševića mislim da Srbija ima neku šansu. Uz to , Srbija još uvek ima nevjerovatno razvijen i veoma ozbiljan i profesionalan civilni sektor. Istina, odnos prema njima je sličan odnosu prema opoziciji što je još pogrešnije jer je taj civilni sektor pun ljudi koji su svoj život posvetili radu za druge i već decenijama pokazuju da su nepodmitivi i da su posvećeni napretku čitavog društva, a ne svom lično. Dakle, Srbija ima kapacitet, samo je pitanje da li će da se stvori politički prostor za te kapacitete na način koji će da nas dovesti u situaciju da u sopstvenoj zemlji živimo slobodno.
Ni Ustavni sud nije legitiman
INTERVIEW: Pred Ustavnim sudom Srbije se navodno nalazi zahtjev roditelja da se djeca vrate u nastavu. Šta je zapravo taj zahtjev i šta bi mogle biti posljedice bilo koje odluke Ustavnog suda Srbije?
ČEČEN: S obzirom da je Ana Brnabić najavila te žalbe pitanje je ko se žalio Ustavnom sudu? Očigledno je da je to intervencija režima i da su to njihove žalbe koje pokušavaju da naruše integritet profesora i učenika, ali Ustavnom sudu fale četiri sudije, što znači da ni Ustavni sud nije legitiman. Prošli su svi zakonski rokovi za odabir sudija, a prekršeni su i neki zakoni. Osim toga, Ustavni sud se sam pokopao odlukom o kopanju litijuma – prvo su zabranili kopanje, a onda poslije izbora poništili vlastitu odluku, čime je njihov legitimitet postao isti kao i legitimitet tužilaštva, policije, parlamenta ili Aleksandra Vučića. Uz to, u sastavu Ustavnog suda su ljudi lojalni režimu ili ljudi koji su napravili neki deal sa režimom zato što niko od novopostavljenih sudija nema apsolutno nikakvo iskustvo u ustavnom pravu – imamo ženu koja je vodila agenciju za borbu protiv korupcije i koja je postala ustavni sudija. Na osnovu čega?
INTERVIEW: Kakva je mogućnost zainteresovanih strana nakon presuda takvog Ustavnog suda? Strasbourg?
ČEČEN: Srbija ne poštuje odluke Suda u Strasbourgu i šampion je u tome. Sud u Strasbourgu je ograničio broj slučajeva koji mogu da dođu iz Srbije bez obzira kakve su. Ne verujem da Ustavni sud može da utiče na demonstracije. Na to će uticati zamor i to je ono čega se svi plaše. Studenti mogu da budu uporni koliko god hoće jer oni su ipak na fakultetima, a mi ostali učestvujemo u pokretu za promene, ali odgajamo decu, plaćamo račune i kredite, vodimo račune o starim ljudima i tako dalje, pa i te studente neko mora da hrani… U nekom trenutku će doći do zamora zbog toga što postoje druge obaveze koje su prosto hitnije. Taj zamor može biti problem, ali da se razumemo – to nije nerešivo. Potrebna je sinhronizacija aktivnosti kojima bismo naterali vlast da napravi ustupak koji mi građani Srbije vidimo kao zaista ozbiljnu mogućnost za temeljne promene.
Teško će sada zaustaviti ovu akciju
INTERVIEW: Vlasnici N1 i Nove TV su prodali svoj biznis koji je donosio novac, to se dešava i u BiH – koje rizike to sobom nosi jer su te televizije vrlo slobodne, slobodne…
ČEČEN: N1 i Nova nisu zarađivali novac, oni su zavisili od novca distributivne mreže kablovskog provajdera SBB-a i kada je on prodat – prodat je izvor njihovih prihoda. To je situacija. Informativne televizije nigde u svetu ne zarađuju novac, a ako ga zarađuju onda to rade na uštrb svog novinarskog integriteta kao naprimjer CNN kojem je, recimo, Saudijska Arabija najdemokratskija zemlja na svetu. Mislim da je to vrlo težak udarac zato što su N1 i Nova daleko najpopularniji nezavisni mediji koji su se ozbiljno etablirali. Ali ono što se desilo ovde je informativna revolucija – ljudi su gotovo u potpunosti prešli na društvene mreže i oni sada paralelno s tim prate i medije, ali istraživanja govore da se dominantno informišu s mreža što je ranije bilo tipično samo za mlađe ljude. Istovremeno, Nova i N1 nemaju onoliko informacija koliko ljudi žele, nemaju sadržaje koji odlaze dublje od informativnih, oni samo izveštavaju sa događaja i tu nema mnogo prostora za kontekst, za dublje razumevanje, a mreže to imaju. Vidjet ćemo u kojoj meri i da li je to dovoljno da nadoknadi odsustvo N1 i Nova S ako one nestanu, a čini mi se da će morati da nestanu i to je vrlo ozbiljan udarac. Čini mi se da režim već dugo radi na tome i čini mi se da nas vodi uvijek jednom istom zaključku da biznis nema dušu koliko god da su N1 i Nova predstavljene kao borci za demokratiju. One to i dalje jesu. S druge strane smo izgubili tu podršku USAID-a koja je bila i te kako značajna. Zabrinjavajuće je veliki broj ljudi koji ne razumiju tu ovisnost nezavisnih profesionalnih medija od donatorskog novca, što je stvarno veliki problem i za vas u BiH, za nas u Srbiji manje zato što je USAID nestao iz Srbije pre jednog deset godina, odnosno bio je dosta mali na tržištu donacija u odnosu na evropski novac. To je bila ogromna razlika, mislim najmanje četiri prema jedan. Tako da bit će problema, posebno istraživački novinari imaju problema zbog toga što su evropski donatori manje skloni da financiraju istraživačko novinarstvo, a Amerikanci su davali novac jer razumiju novinarstvo i razumiju da se ne treba miješati. Sada ćemo videti kako će to da bude. Ali postoji pitanje da li su ta dva udarca nezavisnim medijima došlo prekrasno za ovaj režim jer mi imamo INSIDER TV koja je popularna i nezavisna, nije u toj meri zavisna od američkog novca i nemaju vlasnika koja bi ih prodao, jer je novinarka Brankica Stanković suvlasnica. To jesu udarci, jesu problemi, ali videćemo da li je to dovoljno da ozbiljno naštetiti entuzijazmu građana Srbije. Nisam siguran, jer kao što mi nismo s to malo medija uspeli da promenimo mišljenje Srbije o civilnom društvu i opoziciji zasnovano na predsrasudama koje je režim nežno gajio i potaknemo ih da krenu u akciju – teško će sada biti zaustaviti ovu akciju.
Vučić je spreman da posegne za bilo čim
INTERVIEW: Kako razumijete dolazak Aleksandra Vučiča u Banjaluku samo nekoliko sati nakon izricanje presude Miloradu Dodiku dok u Srbiji ima realne, veće probleme?
ČEČEN: Taj postupak Aleksandra Vučića sigurno jeste predstava za javnost i način da se predstavi kao zaštitnik i garant srpskih interesa gdje god da su Srbi. No, veoma je važno pratiti šta će se dalje događati – hoće li RS ići na to da se odcepi, pa da je Srbija anektira i digne vojsku… Ali ko će to da podržati? Niko na Zapadu osim možda taj Donald Trump od kog sve možeš da očekuješ. Problem u celoj stvari, ako bi krenulo u tom pravcu, jeste što bi se onda umešali Amerika, Rusija i onda bi sve bilo užasno komplikovano jer Evropa ne može da se suprotstavi i jednom i drugom. Ali to bi spasilo Aleksandra Vučuća onog što mu se događa u Srbiji. I toga se plašim jer je on spreman da posegne za bilo čim jer ne sme sebi da dozvoli da ode s vlasti. Najmanje što će mu se desiti je da ima ozbiljne pravne probleme, i on i njegova porodica. Ovde ne mogu dovoljno jako da naglasim koliko je to što se sada događa u Bosni i Hercegovini ozbiljno vezano za Srbiju jer to može ključno da utiče na Srbiju. I Dodik i Vučić su znali da će biti ova presuda i da su bili spremni da kažu “naši jadni Srbi tamo stradaju, mi ćemo sad da ih zaštitimo, od sad ste vi deo Srbije, ajde, pravimo novu državu”. To bi se odmah desilo, jer to Vučiću sada jako treba. Ali, čini mi se da ne sme to da uradi ili barem da ispipava teren da vidi kako stoje stvari, pa će onda, jer Vučić ništa ne radi brzo nego uvek čeka najduže što može da bi dobio najviše informacija što može pre nego što donese odluku. Uzdam se u to da je međunarodna zajednica, šta god to više značila, a mislim da ne znači više apsolutno ništa, da će barem zbir tih interesa da bude takav da Vučić ne donosi neke radikalne političke odluke jer je posle toga… Ne usuđujem se ni da predviđam šta bi moglo da se dogodi.
Starlete u ministarstvu, magacioneri ministri
INTERVIEW: Šta može da se desi ako Evropska unija podržava Vučića, a ne podržava Milorada Dodika?
ČEČEN: Mislim da je ključno važno to što Evropska unija ima veoma različite interese u Srpskoj u odnosu na interese koje ima u Srbiji. Interesi u Srbiji su vezani za Kosovo i za Rusiju i Rusija je tu najvažnija, pa je i promena stava američke administracije u tom smislu užasno važna za Srbiju. Tu je i pitanje litijuma i to da EU, kada ima neki interes i posao u Srbiji, ode u jednu jedinu kancelariju sa dovoljna novca i rešiće svoj problem. A da ima posla s ozbiljnom državom imali bi posla sa parlamentom, sa sudovima, sa ustanovama i tako dalje…., pa i s građanima koji su nekako zastupljeni. A to je mnogo komplikovanije i duže traje, teže je i više košta. U suštini, oni su počeli neke stvari s Vučićem, on im je isporučio sve što su tražili, a zauzvrat je imao slobodu da radi po Srbiji šta hoće. To je stanje koje Evropska unija hoće da održi i ona stoji povučeno i gleda ko će pobediti. Imaće ona živahne odnose i s onima koji naslede Vučića, ali njima trenutno više odgovora da se ništa ne promeni jer oni bi mogli da kontrolišu Vučića, čak i u pogledu odnosa s Dodikom i Srpskom. U ovom trenutku je sve u igri zato što se Vučićeva pozicija ljulja, s aspekta slobode i bezbednosti. I ja mislim da oni čekaju da vide šta će da se desi jer ovo stanje u Srbiji nema posledice za međunarodni plan. U Srpskoj nemaju baš te interese. Koliko god da je Srpska energijski bogata ili tako dalje, EU nema nekih ogromnih interese osim da bude mirna Bosna. To je razlika. EU nije bespomoćna u Srbiji, ona je sama sebe marginalizovala, ali Nemačka je i dalje apsolutno najveći trgovinski partner Srbije, a EU je ukupno neuporedivo najveći partner. Ako dođe do problema između Srbije i Evrope ovako ekonomski kilava Srbija ne bi osetila posljedice kroz 2-3 godine kao Rusija nego kroz 3 mesece. Samo ono što se događa s Naftnom industrijom Srbije koja je rusko vlasnište, pa ima američke sankcije i sada svaka banka u Srbiji kod koje NIS ima račun može da bude pod sankcijama i da joj bude zabranjena međunarodna trogovina, je napravilo užasan problem koje Vučić uopšte ne može da reši.
INTERVIEW: Šta znači to što su sankcije pomjerene za mjesec dana?
ČEČEN: Mesec dana može da bude jako dug. Da postoji neko razumno rešenje Vučić bi to odavno rešio jer je njemu važno da ima rešenje i projektuje sebe kao nekog s kim Srbija ide napred, ali rešenja nema jer nije vodio politiku države nego je politiku prilagođavao krađi i ostanku na vlasti. Sada kada nam je potrebno da imamo politiku države nemamo je jer nije ni stvoreno, nemamo ni kadrove za to. Starlete su nam u Ministarstvu unutrašnjih poslova, magacioneri su ministri, naša predsednica Skupštine koja je dugo bila i predsednica Vlade ne može sastaviti prosto proširenu rečenicu da joj se mozak na zabaguje zato što nije bila tu da vodi Vladu nego da radi kako joj se kaže.
