Marko Veselinović poznatiji kao Kick Kong, 26- godišnji je Junglist rodom iz Zaječara. Ekologijom, čije je studije upisao, nikada se nije želio ozbiljno baviti. Nekadašnji član benda FUKC, danas je jedan od najperspektivnijih dj-eva regionalne scene, koji je dijelio faljer sa velikim brojem značajnih imena poput J Husa, Andya C, Stefflon Dona, Davida Rodigana, Egolessa, Sullya i mnogih drugih. Njegov pseudonim Kick Kong je, kako kaže, igra riječi. Dobar kick je bitan segment u svakom pravcu elektronske muzike, a KONG je asocijacija na džunglu, čime bi Marko objasnio značenje svog AKA. Svirao je na većini većih i manjih festivala u regiji, a kao high light dosadašnje karijere svakako bi izdvojio prošlogodišnji nastup na Outlook festivalu u Puli. Za interview.ba gobori o specifičnostima života i razmišljanja njega kao dj-a, drum’n’bassu i jungleu kao nešto alternativnijim pravcima u elektornskoj muzici, povezanosti partya i publike koja ih posjećuje sa narkoticima, njegovom bioritmu, odnosu prema porodici i suprotnom spolu, kao i o novčanim iznosima koji su mu nuđeni i za koje je pristajao svirati.
NEMA TU PUNO PARA: „Elektronika ne mora da bude suvoparno ređanje semplova,kao i svaka druga,to je muzika,i kao takva ima dušu,i može, i treba da se svira.Ti kao čovek koji stoji ispred mase nekih mladih ljudi,na kraju krajeva radiš i jako ozbiljan posao.Na kraju taj set priča kroz tebe, a to što si ispričao ili pokušao da ispričaš, sutra nekom može da promeni život, obrazuje stav. Nema tu mnogo para. Može ih biti, ali svašta tu nešto treba da se poklopi. Kao što sam već rekao, nije to samo nasumično ređanje nekih zvukova, tuđih semplova i rejvova punih nadrogiranih ljudi, to je muzika kao svaka druga, i bitno je pristupiti joj kao takvoj“.
INTERVIEW.BA: Uspijevate li dovoljno spavati, patite li od nesanice?
VESELINOVIĆ: Uspevam,da. Navikao sam već, ali se sve češće vraćam kući ubrzo, ako ne i odma posle završenog seta. Kultura naše scene tj. ljudi koji dolaze na žurke je da niko neće da dođe pre 00:00h, pa ti svakako moraš da računaš da žurku završiš dva sata nakon unapred planiranog završetka. To je ok, dok god je masa srećna i zadovoljna, tebi kao DJ-u je još lepše. Ako pričamo o manjku sna, između ostalog, radim za jednu londonsku IT kompaniju, pa sam se igrom slučaja prebacio na klijenta koji je u Australiji, druga vremeska zona. Radim noću, pa baš i nisam naspavan, ali to nema veze sa žurkama. Sviram nekih dva do tri puta mesečno u poslednjih godinu dana, Nekad je bilo više. Na kraju se svede na to da ti kao dj. moraš da budeš i promoter i menadžer i organizator. Logikom ne bih, ali je situacija takva kod nas da ako želiš da radiš, moraš debelo da se cimneš.
INTERVIEW.BA: Zbog čega ste željeli postati neko ko do jutarnjih sati svira po klubovima zabavlja ljude u transu. Šta je u tom svijetu toliko primamljivo?
VESELINOVIĆ: Ušao sam u ovo, potrudio se, neko je to čuo i počeli su da zovu i da dolaze na žurke. Naravno, treba da investiraš i vreme i novac, ali ne može preko noći. Sebe kao lika koji je mogao da kaže da mu je zanimanje djing video pre tri godine, kada sam zeznuo faks. Nisam hteo da se vratim u rodni grad i to mi je bio jedini izvor prihoda. Super je ovo hobi, na kraju dana, hobi koji se može dobro naplatiti ako se cimas, imaš strpljenja i živaca. Ja recimo da imam, evo već devet godina. Počelo je tako što, kao uostalom i svi, kreneš na žurke, čuješ i to ti uđe pod kožu, pa poželiš da i ti staneš tamo negde iza DJ pulta. Čovek koji je definitvno najzaslužniji što sam u tom trenutku čuo nešto što će kasnije da mi bude jedna od životnih preokupacija i koga moram da spomenem je Ivan Andrijašević aka Fokus King- jako bitna stavka, i neko ko je od prvih dana jedan od mojih uzora u tom smislu. On je doneo ceo taj vajb u grad, i dan danas ga neguje. Ovo meni definitivno nije zanimanje, nije jer ne živim od toga, ali je super plus. Svako je dj, ali nije svako dobar dj, i ne bi sad da ulazim u filozofiju cele te sto puta ispičane priče, ali znamo svi na šta se misli. Ako pričamo o jungleu, pa na kraju i o drum and bass muzici, ne mogu ja sad tebi da kažem da su tu sad neke dubokoumne poruke, neki socijalno angažovani tekstovi, sve je to ‘nanana’. Akcenat je na instrumentalu, i ko šta ima da kaže, i kako će da se izrazi kroz isto.
INTERVIEW.BA: Imate li iskustvo sa traženjem poslova i prihoda sa strane koji Vam donose radni staž?
VESELINOVIĆ: Kada je u pitanju muzika, nisam mnogo posvećen tom materijalnom delu. Radim za jednu londonsku IT kompaniju poslednje dve godine, kao što sam već spomenuo i imam sve što mi treba. Radni staž nemam i iskreno verujem da će, dok ja dođem do penzije, to da se ukine. Dok ima para ima, kad nema, biće opet. Samouk sam i posao sam našao preko ortaka koji je tu već bio i ustalio se. Nisam znao iskreno ništa o tome, išlo je postepeno, štap i kanap, ali sve dođe na svoje. Ljudi su mi dali priliku, ja to poštujem, i dok god nemam veze sa našom državom u tom nekom poslovnom smislu, ja sam srećan.
INTERVIEW.BA: Razmišljate li o porodici, da li se planirate nastaviti baviti ovim kada je budete imali, odsustvovati od kuće naveče i često?
VESELINOVIĆ: Ne razmišljam još uvek o porodici na takav način jer nisam spreman, prvo psihički, a potom ni finansijski.To je velika obaveza i ja još uvek nisam spreman da zbog nekoga ostavljam nešto ili se odričem bilo čega. Neodgovoran sam ja još da bih bio sa porodicom, ženom. Deca trebaju da se vaspitavaju, hrane i prave ljudi od njih, najlakše je napraviti.
INTERVIEW.BA: Imate li problem da nađete ženu za sebe, kakve žene i djevojke Vam prilaze, nude li Vam ljubav za jednu noć?
VESELINOVIĆ: Naravno da sam sretao svašta, ti stojiš iza pulta ispred nekih ljudi-žena, i svako misli da ima pravo da iskomunicira sa tobom. Razni ljudi se motaju po žurkama, u najrazličitijim stanjima. Od akademskih građana do dece od po 15 godina. Kao banalan primer ti je scena pošte, stojiš u redu, obični ljudi, normalno obučeni, ko bi reko da ćeš da ga sretneš iste te večeri na rejvu mrtvog odvaljenog. Danas svi i svuda idu, niko se ne vezuje za žanr. I to baš nije kul.
INTERVIEW.BA: Uspijete li se pogoditi sa organizatorima festivala i vlasnicima klubova za cijenu Vašeg nastupa, možete li orijentaciono otkriti cifre iznosa koji su Vam najčešće ponuđeni za nastupe kod nas u regiji i vani, koliko ste zadovoljni time?
VESELINOVIĆ: Srbija jako loše stoji, kao i za sve, je l’ da. Već u Hrvatskoj je druga priča, treća u Makedoniji, u Sloveniji peta ili šesta, ali konkretno u Srbiji, DJ-evi koji puštaju nešto malo nekonvencionalniju muziku, moraju da pristaju na jako male honorare, pa često i bez istog. Ja već mogu da tražim neku cifru do 100 evra, ali i to je jako retko. Što se tiče najvećeg honorara, možda je to bilo na Outlooku u Puli prošle godine, gde su mi dali za sat vremena 300 eura, što je nečija plata.
INTERVIEW.BA: Da li su drum’n’bass i jungle manje popularni od drugih pravaca u elektronskoj muzici poput housea i techna, da li je on manje komercijalan i omiljen širokim masama?
VESELINOVIĆ: Ako mislimo na naše prostore, drum’n’bass možda ima veću prođu od jungla, koketira sa raznim stvarima kako bi se približio masi. Jungle je jos uvek PANK elektronskog zvuka. Sa drum’n’bassom i jungleom u Srbiji nikada nije bilo dobro, tj jeste, tamo na početku, kad je sve bilo novo i interesantno svima. Ne mogu da kažem da ga nema, ima druma, ali je jako loš. Shodno tome, niko nije ni lud da troši vreme i pare kako bi nekom pokušao da pusti neku novu, kvalitentnu stvar, da organizuje party, lik dođe na žurku i očekuje da mu pustiš ono sto je slušao dok je pio s drugarima pre nego što je izašao u grad.
INTERVIEW.BA: Elektronsku scenu često povezuju sa konzumiranjem narkotika. Kakva je Vaša publika, da li je za elektronsku muziku potrebno određeno shvatanje i kakvo?
VESELINOVIĆ: Nema tu pravila. Recimo, da na žurkama ima više droge i to je neminovno i nije usko vezano za žanr. Nije nemoguće da odeš u pozorište i da ispred tebe sedi lik koji je mrtav izdrogiran. To se međutim od početka veže za rave i vezat će se verovatno do kraja. Reko bih da je to neka nekultura kulturne sub kulture. Ko god ti kaže da negde ima više, a negde manje narkotika, laže. Gde god ima žurki i ljudi, ima i droge.
INTERVIEW.BA: Gdje Vam je najdraže nastupati, a gdje biste voljeli da Vas pozovu, postoji li mjesto na svijetu gdje je klupska scena drum’n’bass DJ-eva naročito oživljena?
VESELINOVIĆ: Nemamo mi ovde baš nekog izbora. U regiji imate tri do četiri velika festivala na koje ako vas mogu pozvati, možda. Zato je meni taj Outlook jako bitna stvar. Ne može svako da se pohvali da je rokao tamo. Ali i za to moram da zahvalim ljudima iz Baseline crew iz Novog Sada.Veliko hvala za to sto puta. A na kraju krajeva, ti ljudi su sinonim za dobru muziku kod nas. Nastupam u raznim klubovima gde se recimo na istom mestu u petak dešavaju raveovi- bilo da je jungle, drum’n’bass ili beathouse i druge vrste elektronske muzike, a u subotu su tu rock bendovi. Tako da je alternativno mesto alternativno mesto, dobra muzika je dobra muzika, a to više ne zavisi ni od lokala ni od ljudi koji tu dolaze, nego od gazde koji drži lokal, šta on smatra da je kvalitetna muzika, šta će da donese prihod. Daleko smo mi od Engleske. Njima je taj jungle ko nama užičko kolo, i oni to jako ozbiljno shvataju.
INTERVIEW.BA: Imate li Vi uzora u elektronskoj muzici i nekoga s kim niste svirali, a voljeli biste?
VESELINOVIĆ: Voleo bih da rokam recimo trenutno u istom klubu sa Coco Bryce ili Egolessom, takođe bih voleo i da ih bukiram u nekom trenutku, a ono, delio sam binu, što djejevi vole da spomenu, a meni je to totalno smešno, ako ćemo tako, onda sam u Puli ostvario sve želje i sa velikanima rokao na istom mestu. Privatno retko slušam samo i konkreno jungle, jer se čovek malo zasiti od svega, pa mi dobro dođu neki laganiji tonovi, poput jazza, funka. To su sve već odavno preminuli ljudi, ali uvek dobro dođe Memphis Slim, Helen Humes, evo trenutno mi svira Koko Taylor. Domaće ne slušam, i iskreno, nisam nikad. DJ koji mi je trenutno najzanimljiviji je Sully i njega smo organizovao i doveo sa već pomenutom ekipom Baseline crew iz Novog Sada.
INTERVIEW.BA: Koje iskustvo općenito je Vama najviše pomoglo u tome da postanete dobar DJ?
VESELINOVIĆ: Priča je krenula od bluesa, jazza, preko punka, hip hopa do rootsa, dubstepa, duba iz kojeg se rađa jungle, iz junglea drum’n’ bass i sve ono što danas ne liči više na drum’n’bass sa čitavim spektrom podžanrova. Retko ćes ti naći čoveka koji u isto vreme sluša house i natvrđi hip hop, naravno da ne generalizujem, ali neki prirodni sled je da ljudi koji su voleli, ili vole jungle, su usko vezani za neki od gore pomenutih žanrova. A šta mi je konkretno pomoglo, pa recimo to da sam naslušan sa tonu dobre i loše muzike, te je zato ovakav uvod u priču, i da jako dobro znam da razdvojim jedno od drugog. I to se oseti u setovima. Na kraju krajeva, to što sam upravljao svoje muzičke stavove prema starijim od sebe, i danas negujem pored skila i dobru muziku, mislim da je presudno. Bend je isto ostavio veliki uticaj na mene definitvno.
