Poznata tuzlanska profesorica sociologije Smiljana Vovna iz Gimnazije „Meša Selimović“ učesnica je projekta „Budi inspiracija“ koji adresira kritične tačke u procesima pomirenja u BiH, fokusirajući se na pomirenje i suočavanje s prošlošću među mladima. Po završetku jedne od aktivnosti, sesije simulacije Modela međunarodnog krivičnog suda (MICC Web), profesorica Vovna je napisala vrlo inspirativan Facebook status u kojem je sažela smisao ove inicijative „Kada na jednom mjestu 8 dana provedu srednjoškolci iz Koprivnice, Užica, Jajca, Tuzle, Sarajeva, Maglaja i na rastanku plaču jer im je žao što se rastaju, onda znam sigurno da ima budućnosti. “ Za interview.ba Vovna govori o suočavanju mladih s prošlošću, potrebi da se takvo nešto desi kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, kao i o važnosti projekta „Budi inspiracija“ za Zapadni Balkan.
U ZAKONU I PRAVU NE POSTOJE EMOCIJE: “Poenta MICC sesija prema mom mišljenju jeste da mladi izgrade zdrav koncept i zdravo kritičko mišljenje koje će biti zasnovano samo na argumentima i ovo im je idealna prilika da oni sami, po predmetima koji su već završeni i gdje su donesene presude, vide kolika je snaga argumenta, te da u pravu i zakonu ne postoje emocije i očigledne pojave, već samo ono što je dokazivo”.
INTERVIEW.BA: Prošlo je 23 godine od završetka rata u BiH. Da li je nama još uvijek potrebno pomirenje?
VOVNA: Treba! Mi smo posvađani, ali ne znamo razlog te svađe u suštini. Društvo smo koje ima jako puno predrasuda, koje ima jako puno stereotipa po osnovu etničke ili nacionalne pripadnosti. Pomirenje je nešto što je prisutno u svakom domu, svakoj porodici, ono se dešava za stolom uz razgovor, ne konfliktom, nego isključivo razgovorom. Ponovo se vraćam na argumente: to jeste ono što čini čovjeka pravim, uvodi ga u pravo i zakon i čini ga dostojnim imena čovjeka. Mi smo svjesna bića, nismo životinje koje djeluju nagonski. Naš način komunikacije je razgovor, konsenzus i tolerancija, a bojim se da toga u današnjem društvu ima jako malo, odnosno oni koji su zaduženi za implementaciju svega toga nas vode u sasvim jednom drugom pravcu.
INTERVIEW.BA: Da li aktivnosti poput simulacije Međunarodnog krivičnog suda u okviru projekta Budi inspiracija po Vama doprinose suočavanju mladih s prošlošću?
VOVNA: U suštini, sam pojam krivičnog suda je pojam s kojim su se oni susretali samo iz medija. Gotovo nikako se to ne spominje u nastavnom planu i programu, s obzirom na sve ove komplikovane okolnosti koje vladaju u našoj državi – od nesuglasica vezanih za nastavni plan i program, do pitanja šta se treba uvrstiti u nacionalnu grupu predmeta. Oni u suštini imaju neka predznanja koja su mogli dobiti od svojih roditelja i u toj nekoj neformalnoj priči. Poenta svega ovoga, prema mom mišljenju, jeste da oni izgrade zaista jedan svoj zdrav koncept i zdravo kritičko mišljenje koje će biti zasnovano samo na argumentima. Ovo im je idealna prilika da oni sami, po predmetima koji su već završeni i gdje su donesene presude, vide kolika je snaga argumenta, te da u pravu i zakonu ne postoje emocije i očigledne pojave, već samo ono što je dokazivo.
INTERVIEW.BA: Koliko je važno da se mladima govori o svemu onome što se dešavalo na području Zapadnog Balkana devedesetih godina 20 vijeka, s posebnim akcentom na BiH, Hrvatsku i Srbiju?
VOVNA: Jako je bitno jer na osnovu poznavanja svoje nacionalne istorije mi možemo da kreiramo jedno zdravo društvo. Treba da se trudimo da prevaziđemo sve one greškama naših prethodnika, odnosno da ne ponovimo iste greške. U konačnosti potrebno je da napravimo jedno društvo koje će biti po mjeri svih nas, i koje neće biti pravljeno na osnovu imena, etničke pripadnosti, religijske ili političke koja je danas najprisutnija, nego da pravimo takvo jedno zdravo društvo koje će biti zadovoljavajuće za sve pripadnike ovog društva.
INTERVIEW.BA: Gdje su mladi u bosanskohercegovačkom društvu i kako starije generacije mogu pomoći da se greške iz prošlosti isprave?
VOVNA: Njihova direktna inspiracija jeste da oni budu uključeni u sve procese koji se dešavaju u ovoj državi. Nažalost oni su na marginama, oni su samo pijuni na šahovskoj ploči i njihova perspektiva danas je u prelasku granice i odlasku u zapadne zemlje. Mi se moramo truditi svim silama, mi stariji koji smo pokvarili ovo društvo, da to ispravimo i da damo njima šansu da oni kreiraju i prave okruženje, ono koje će njih učiniti sretnim, domoljubnim, da oni vole ovu zemlju istinski, da budu njeni stanovnici te da je grade onakvu kakvu zaista oni žele da bude.
Ovaj tekst je urađen u okviru projekta “Bosna i Hercegovina: Animiranje mladih za pomirenje – Budi inspiracija”koji se sprovodi uz podršku USAID BiH a implementira ga Nacionalni demokratski institute BiH (NDI BiH) uz podršku YIHR BiH I Fondacije INFOHOUSE. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost redakcije.
