Jelena Milić: Zapadna međunarodna zajednica je prvi put stava da je Kosovo to koje je napravilo grešku

Kosovo nije postala članica članica Interpola 20. novembra. Protiv prijema Kosova u Interpol glasala je 51 država, 68 je bilo za, a uzdržano 16. Ubrzo je Vlada Kosova uvela novu carinu od 100 posto na proizvode iz Bosne i Hercegovine i Srbije, a u cilju jačanja domaće proizvodnje, ekonomije i kosovske državnosti. Trenutno zategnute odnose na relaciji Beograd – Priština za Interview.ba je komentarisala dirketorica Centra za evroatlantske studije Srbije Jelena Milić.

KUPOVINA VREMENA „Mislim da sve ide u pravcu prevremenih izbora. Ne bi me iznenadilo da su ovo sada zastoji u pregovirma ustvari i kupovina vremena, zastoji u pregovorima idu i na ruku srpskim vlastima. Verovatno se i srpske vlasti pripremaju za prevremene izbore ne bi li na taj način kupili jedan duži mandat na čijem samom početku bi možda mogli da predlože neko svoje viđenje sveobuhvatnog kompromisnog rešenja o formalizaciji odnosa. Mislim da to sada ide u tom pravcu.“

INTERVIEW.BA: Lobiranje Srbije kod određenih članica Opšte skupštine Interpola da ne podrže prijem Kosova u tu instituciju okarakterisali ste mačem s dvije oštrice, ali i legitimnim potezom. Kosovo je uzvratilo novim potezom, carinama? Jel’ se tako nešto moglo očekivati?

MILIĆ: Smatram da su aktivnosti srpske diplomacije i državnog vrha u vezi sa priznavanjem Kosova, ili prevencijom ne ulaska Kosova, ne u regionalne već u globalne institucije, nešto što je legitimno. Mi možemo da se raspravljamo oko toga da li je to svrsishodno. Možda bilo bolje da se Srbija više fokusira da svoju evropsku orjentaciju predstavlja u zemljama Baltika koje predstavljaju prepreku u zatvaranju poglavlja 31 u pregovorima sa EU.

Mislim da zapadna i međunarodna zajednica misle da pre svega kosovski zvaničnici preteruju kada karakterišu aktivnosti Republike Srbije kao neprijateljske. One su legitimne.

Jednostavno, pola zemalja UN-a nije priznalo Kosovo. Pet zemalja članica EU nije priznalo Kosovo, od toga su četiri zemlje članice NATO-a. Prema tome, ta priča Kosovo je država i nije tačna. Prodavala se priča njihovim građanim. Pet godina od Briselskog sporazuma nijedno novo priznanje se nije desilo. Srbija jeste lobirala. Verovatno mnoge  zemlje donose odluku i o neprimanju Kosova u Interpol ne samo zbog interesa Srbije, nego zbog nekih svojih procena i svojih interesa. To je nešto što kosovski zvaničnici moraju da imaju u vidu. Način na koji oni predstavljaju priču ispada je Srbija vrlo moćna u diplomatiji što baš i nije tako. Uzvratna mera Kosova po meni je potpuno nelegitimna, jer za lobiranje o priznavanju nije nikakva forma ugovornih obaveza. A CEFTA je ugovorna obaveza. A kako smo razumeli od zvaničnika Evropske unije krši se i duh sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosova. Te dve stvari s tog aspekta se ne mogu uporediti. Mislim da je ovo što je Kosovo uradilo znak neke vrste panike. Znak slabosti i nemanja više prepoznavanja jednog ćorsokaka u kome su trenutno došli sa sadašnjim maksimalističkim zahtevima prema Beogradu.

INTERVIEW.BA: Nakon što Vlada Kosova uvela novu carinu od 100 posto na proizvode iz BiH i Srbije, ministar vanjskih posova Srbije  Ivica Dačić ponovio je stajalište Beograda da nastavka dijaloga s Prištinom neće biti dok kosovske vlasti ne povuku odluku o povećanju carinskih dadžbina? Kako to komentarišete?

MILIĆ: To je bilo za očekivati. Po meni to je sasvim prihvatljiva odluka Beograda. Već smo čuli juče da kosovski zvaničnici kažu da će pre da se desi da padne vlada na Kosovu nego što će oni prihvatiti to. Oni to sada zovu ultimatum Beograda. Međutim, prvi put nakon toliko godina mi smo čuli prilično obedinjene stavove zapadne međunarodne zajednice. Ti stavovi nisu u onom najčešćem obliku: „Pozivamo obe strane da se smire ili da obe strane da preuzmu mere.“ Ipak su jasniji. Stavili su do znanja da je ovog puta Kosovo to koje je napravilo grešku. To smo juče čuli od američkog ministra spoljnih poslova državnog sekretara Pompea kada je Tači bio na sastanku s njim. Mislim da su jako dobre bile izjave Crnatka, Vučića i Dačića od juče oko zajedničke izjave. Mislim da sve ide u pravcu prevremenih izbora. Ne bi me iznenadilo da su ovo sada zastoji u pregovirma ustvari i kupovina vremena. Zastoji u pregovorima idu i na ruku srpskim vlastima. Verovatno se i srpske vlasti pripremaju za prevremene izbore ne bi li na taj način kupili jedan duži mandat na čijem samom početku bi možda mogli da predlože neko svoje viđenje sveobuhvatnog kompromisnog rešenja o formalizaciji odnosa. Mislim da to sada ide u tom pravcu. Ova sadašnja forma dijaloga pod pokroviteljstvom EU i onako je postala besmislena.  Sada je potpuno jasno da je formalizacija odnosa između Beograda i Prištine ono što je preduslov za istinsku normalizaciju. Normalizacija bez statusa očito ne daje rezultate. Potezi se povlače ne u duhu dobre volje da bi se postigli rezultati koji bi pomogli život zajednicama i u Srbiji i na Kosovu, već da bi se ušančile pregovaračke pozicije.

INTERVIEW.BA: Dačić je također rekao da je uvođenje ovih dadžbina ne može se definirati kao politička ili ekonomska mjera”, već kao “jasno neprijateljsko stajalište prema Srbiji i BiH”? Da li se slažete sa ovim stavom šefa srbijanske diplomacije?

MILIĆ: Sve ekonomske mere poput sankcija i ovako drakonskih carinskih dadžbina su političke mere. Da se razumemo, one nisu izazvane u smislu zaštite svoje ekonomije nego kao politički odgovor na neko drugo dešavanje. U ovom slučaju Kosovo i Interpol, nego i regionalno oko distrubucije struje koje se desilo pre nekoliko meseci i pre glasanja o Interpolu. U tom smislu one jesu pre svega političke. Imaće naravno i ekonomske reprekusije. Čini mi se da su najznačajnije reprekusije koje će oni imati, ustvari bumerang koji će se Kosovarima obiti o glavu. To je moja trenutna procena. Odavno, nije bilo ovakve reakcije tako da zapadna međunarodna zajednica ne poziva obe strane, nego eksplicitno ukazuje Prištini da mora što pre da vrati situaciju na staro.

INTERVIEW.BA: Upozorili ste da ova trenutna situacija može da pređe u jedan konflikt s opasnim bezbjednosnim implikacijama i za zapadnu međunarodnu zajednicu? Na šta konkretno ste mislili?

MILIĆ: Bilo je za očekivati da će na neki način i političari i građani sa severa Kosova poduzeti neke mere. Donekle preteruju o tome koliko dugo traju zalihe, pre svega za lekove i da se to može uvek  srediti bez problema. Ono što može da izazove tenzije je bilo povezano i sa proslavom Dana zastave, a i sa par pokušaja privođenja i hapšenja od strane kosovskih policijskih jedinica. Prisustvo kosovskih policijskih jedinica na severnom delu Kosova je potpuno legitimna stvar i to mnogi politički komentatori i zvaničnici u Srbiji namerno izvrću i pogrešno tumače, trvrdeći da su oni maltene upali u severni dio Kosova što naravno nije tačno. Ali s druge strane, to podiže tenzije i izaziva strah kod građana koji možda ne poznaju te formalno pravne detalje.

Posle načina na koji je priveden Marko Đurić prošle godine, ova količina dugih cevi možda je neprimerena. Da ima dobre volje, i da postoji taj taj duh normalizacije možda bi se to drugačije uradilo. Ono što sada bude u oči je da je sad odjednom došlo do takvih saznanja koji trebaju da rezultiraju hapšenjem samo par dana posle poraza o Interpolu. Te dve okolnosti govore da i kosovski zvaničnici instrumentalizuju istrage za ubistvo Olivera Ivanovića i u tom kontekstu itekako vidim tenzije.

INTERVIEW.BA: Šta građani Srbije misle o ovom potezu Srbije, spominje li se „zvackanje oružjem?“ Da li je ugrožena stabilnost mira u regionu?

MILIĆ: Srpski zvaničnici, pre svega predsednik Vučić uporno govori da će Srbija mirnim putem to da rešava. Ministar odbrane Srbije Vulin je nešto neodređeniji. A ustvari, on bi trebao biti najodređeniji. Imam osećaj da Vulin nekad ne shvata šta znači biti ministar odbrane i kako se zvanične izjave ministra odbrane tumače. Pravo Srbije da brani Srbe gde god da se nalaze mora da bude eksplicitno objašnjeno, da li je to u ekonomskom smislu  ili u vojnom smislu. Bez obzira na nedavno održanu vojnu vežbu i kretanje trupa u okolini Gazivoda koje možda nije dogovoru i u skladu sa kretanjem u kopnenoj zoni bezbednosti. Mislim da takve vrste opasnosti nema. Opet kažem, mogu da se dese incidenti koji bi mogli da izazovu lančanu reakciju. I na to se mora misliti.

INTERVIEW.BA: Ovim je Kosovo prekršilo regionalni trgovinski sporazum (CEFTA) Sporazuma o stabiliziranju i pridruživanju (SSP) Kosova s EU. Da li EU i SAD mogu uticati na Kosovo?

MILIĆ: Mi smo u posljednjih par dana od zvaničnika i tzv. komentatora koje ja zovem zavisni komentatori u Srbiji čuli kako ništa kosovska strana ne radi sama. Velike zemlje iz EU i NATO-a sa Kosovom, koji je nezvanična zemlja, imaju bilateralne odnose. To su zemlje koje prosto poštuju demokratske procedure. Zasigurno ne mogu Kosovo tretirati kao protektorat iako to namerno tendenziozno pogrešno predstavljaju beogradski zvaničnici. Ali da imaju neke mehanizme verovatno imaju. Međutim, postaje jasno da podsticaj koji EU ima za svaku od zemalja u regionu i u procesu evropskih integracija, mislim da se polako topi. Mi vidimo da Kosovari nisu uspeli da se izbore ni za viznu liberalizaciju. Čini mi se da Kosovarima vizna liberalizacija ne znači koliko sad da se što pre završe pregovori Beograda o njihovim priznavanju. To donekle mogu da razumem. Moj stav je da bi sada formalizacija normalizacija odnosa uistinu preduslov za nastavak normalizacije, pa i evropskih integracija. Verujem da SAD i EU imaju neke mehanizme uticaja na Kosovo još uvek. Nije to baš tako da nema komunikacije. Čini mi se da su u posljednjih par meseci zapadni zvaničnici naklonjeniji političkim opcijama Hašima Tačija nego recimo Haradinaja.

Prethodna vijest

ISTINOM U GLAVU Dragan Bursać: Bosanac Milorad Dodik

Naredna vijest

Abela Purivatra: Formiranje vlasti – Ko je kriv, a ko će s kim? Ili s kim niko neće?