Vlado Babić predstavnik grada Ljubljane, grada koji je 2016. godine proglašen zelenom prijestolnicom Evrope bio je gost predavač na konferenciji i Sajmu „Zelena ekonomija u BiH – mogućnosti i šanse“ koji je održan u Konjicu. Ljubljana se obavezala da će s ostalim europskim zemljama širiti dobre prakse i tako je sačinjena mreža od 150 gradova i partnera iz šest zemalja jugoistočne Europe, odnosno svih šest republika bivše države. Na Sajmu u BiH Babić je uzeo učešće u širenju dobrih praksi koje je Ljubljana uvela na području održivog razvoja, odnosno održive mobilnosti u urbanim sredinama i zelenog razvoja. Za Interview.ba Babić govori o značanju zelene ekonomije, o mogućnostima BiH i regiona za razvoz zelenih poslova.
BIH NETAKNUTA I PRELEPA PRIRODA: Bosna i Hercegovina svakako po svojim potencijalima može ponuditi mnogo. Bosna je još relativno sačuvana, netaknuta, prelepa priroda pruža neslućenu priliku za zeleni razvoj , zelene ekonomije koja na potpuno novi način omogućava veliki broj radnih mesta u turizmu, u sportskom turizmu, u kulturnom turizmu, kao i u različitim oblicima ekonomije koji iskorištavaju sve resurse na najviše održive načine.
INTERVIEW.BA: Na koji način Slovenija širi dobre prakse na zemlje u regionu?
BABIĆ: Najviše kroz mrežu od 150 gradova u zemljama jugoistočne Evrope. Uz studijske posete, okrugle stolove, panele predstavljamo te dobre prakse. Predstavnici drugih gradova iz toga mogu dobiti neku ideju, izabrati neke dobre prakse koje se mogu preneti. Ipak, ne mogu se sve mere preneti na identičan način, one moraju biti prilagođene lokalnoj sredini. Ne možete na isti način uvesti biciklističku mrežu u jednom gradu koji je ravan kao Ljubljana ili u jednom brdovitom gradu koji je drugčiji. Mi najviše promovišemo biciklistički saobraćaj kao najjeftiniji i najzdraviji način kretanja ljudi po gradovima. Ukoliko imate neku dobru ideju, ukoliko neku ulicu dodelite, te od dvosmerne preusmerite u jednosmerni saobraćaj, ukoliko neke ulice zatvorite za motorizovani saobraćaj otvarate više prostora ljudima, više prostora za trotoare, za uređeni pešački prostor i više biciklističkih staza. Sa jednim kilogramom boje možete stotinjak metara biciklističke staze jednostavno jednom linijom obezbediti. Mere koje su na području biciklizma su jednostavne i jeftine, a donose puno koristi.
INTERVIEW.BA: Kažete da se investiranje u biciklizam isplati?
BABIĆ: Neki gradovi su izračunali da za svaki euro uložen u bilo koji oblik biciklizma ili obrazovanje na tu temu grad dobija od 3 do 10 eura. Ulaganja se vrate kroz bolje zdravlje ljudi, kroz veću efikasnost i produktivnost ljudi. Znači, gradovi koji investiraju u biciklizam zarađuju na tome. I višestruko im se to vraća, posredno i direktno. Svaki euro koji uložite u ceste ili automobilski saobraćaj grad samo košta i donosi štetu uz zagađenje vazduha, tla, voda itd. Jedan održivi razvoj je nešto što je pozitivno i što poboljšava zdravlje ljudi i čini grad prihvatljivijim i prijatnijim za život u njemu, podiže kvalitet života u gradovima.
INTERVIEW.BA: Rekli ste da se podrška zelenoj ekonomiji i zelenim poslovima ogleda u saradnji javnosti, eksperata, ali i politike? Na koji način?
BABIĆ: Od presudnog značaja je podrška politike. Politika danas odlučuje o većini stvari. Naravno, kapital uz posredovanje politike. Politička podrška potpuno olakšava jedan proces. Naravno, mi u Ljubljani smo uvijek imali potporu politike. Idejama koje smo na ekspertskom planu predlagali trebalo je izvesno vreme i pritsak javnosti. Neki nivo svesti mora evoluirati do stepena da se shvati da neće nastati nikakva katastrofa ako zatvorite neku ulicu za motorizovani saobraćaj. To je nešto što su saobraćajni eksperti stare škole koji su celi svoj život posvetili tome kako da grad pretvore u automobilski feud, da je cela ideja bila napraviti što brži protok automobila kroz grad. Gradovi su postali mesto za protok automobila, a ne za mobilnost ljudi.
Mobilnost ljudi je nešto što je mnogo veći kvalitet od protočnosti saobraćaja i prometa i to je nešto što diže kvalitet života ljudi. Dakle, da imaju mogućnost da mogu da hodaju, pešače po gradu, voze bicikl i da ima atraktivan javni saobraćaj po gradu. I to potpuno neutrališe potrebu da imate vlastiti automobil.
U Berlinu više ljudi nema automobil jer za njim nemaju potrebu. Automobili mnogo koštaju. Više od svih avionskih, autobuskih karata. Skuplji su od vozova ili taxija.
INTERVIEW.BA: Njemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da potencijal BiH zelena ekonomija. Bosna i Hercegovina jeste zemlja u tranziciji, ali imamo relativno čiste rijeke, zrak, prirodu. Šta to BiH može ponuditi EU?
BABIĆ: Svet praktično nema izbora. Zbog klimatskih promena, zbog zagađenja mora, voda, okeana. Mi smo plastificirali ogroman jedan otok u Pacifičkom oceanu. Klimatske promene donose grozne orkane, nepogode i poplave koje prete čovečanstvu. Svet nema izbora nego da krene putem zelene ekonomije, cirkularne ekonomije, plave ekonomije. Svet se suočava sa takvom promenom, otopljavanjem ledenika, podizanjem nivoa mora i okeana koji će potopiti sve niže predele. Jednostavno nemamo izbora nego da krenemo tim putem. Bosna i Hercegovina svakako po svojim potencijalima može ponuditi mnogo. Bosna je još relativno sačuvana, netaknuta, prelepa priroda pruža neslućenu priliku za zeleni razvoj , zelene ekonomije koja na potpuno novi način omogućava veliki broj radnih mesta u turizmu, u sportskom turizmu, u kulturnom turizmu, kao i u različitim oblicima ekonomije koji iskorištavaju sve resurse na najviše održive načine. I shvatanje otpada ne kao nešto što treba da se zakopa, nego nešto što može i mora da se iskoristi.
INTERVIEW.BA: Ko god da je boravio u Ljubljani oduševio se ljepotom i čistoćom ovog grada. Zašto je Slovenija otišla tako daleko u odnosu na zemlje regiona, pa i šire, bar što se tiče ekologije?
BABIĆ: Tu se radi o nekoj tradiciji. Nešto što jo stolećima usađivano u svakoj porodici i kroz školstvo da je uređenost i čistoća nešto što je kvalitet. To je uz organizaciju javnih službi koje se na efikasan način time bave, što je očigledno da je slučaj da su u Sloveniji kuće i okućnice uređene na način da je to zaista lepo i za oko, kao i prijatno za život. U gradovima postoji puno kanti za otpatke. Postoji sistem u kojem se otpatci skupljaju u podzemne kontejnere tako da smeće vetar ne rasipa po ulicama. Zaista Ljubljanja i cela Slovenija važi za uređenu i čistu državu što je i prvi utisak koji steknu turisti i stranci kada dođu u Ljubljanu.
INTERVIEW.BA: Da li su potrebna velika ulaganja u zelenu ekonomiju?
BABIĆ: Svakako su potrebna manja ulaganja nego ulaganja u termoelektrane, u ogromne fabrike teške industrije koje ekstremno zagađuju sredinu, vazduh, uništavaju zdravlje ljudi. Ulaganja u zelenu ekonomiju su višestruko i neprimerno manja. Može se poći od zaista malih stvari, od privatnih firmi, porodičnih firmi sa malim ulaganjima gde ljudi ulažu svoju ideju i znanje da stvore nešto novo. Primer Apple koji su krenuli od male garaže, gde su ljudi ulagali svoju ideju, svoje znanje. Ljudi na ovim prostorima imaju puno ideja i smisla i za privatan biznis. Treba naći način i da se uz pomoć države, ali i privatnog kapitala krenu od malog, jer iz malog nastane veliko.
