Bosna i Hercegovine iz dana u dan postavlja nove crne rekorde u broju oboljelih od virusa COVID-19. Zbog iznimno složene situacije sve češće se čuje mogućnost ponovnog lockdowna, iako se još ni od prvog nismo oporavili. Neke od evropskih država poput Austrije, Velike Britanije i Francuske, od sljedeće sedmice će uvesti policijski čas, te građanima/kama zabraniti kretanje od 20:00 do šest sati ujutro. Ovakva odluka je naišla na protivljenje građana/ki širom Evrope, ali predstavnici vlasti ovih država poručuju “Nužno je”.
Kako će se, ukoliko do toga dođe, drugi lockdown reflektirati na ekonomiju u BiH, brinu li o tome političari koji u vremenu pandemije kupuju skupocjene automobile, zašto uzimamo kredite MMF-a kada imamo domaće rezerve, te da li je naša ekonomija sve bliža ekonomiji neuspjelih država pitali smo Svetlanu Cenić, ekonomsku analitičarku u BiH.
KOKOŠKE OBUVENE U ITALIJANSKE CIPELE: “Nijedna sjednica Parlamentarne skupštine BiH nije zakazana, nema je ni u programu, ni u planu. Ja kao građanka sad znam da državu savršeno boli briga i za mene, i za vas, i sve ostale. Dok kuća gori bakica se začešljala, a kad se priča okolo onda i kokoške obuvene hodaju i to u italijanskim cipelama”.
Piše: Adin Šabić
INTERVIEW: Kakve posljedice po ekonomiju države možemo očekivati ukoliko dođe do posljednjeg zatvaranja, imajući na umu da smo i s Koronom i bez nje već odavno beznadežan slučaj?
CENIĆ: Mi smo odavno u lockdownu. Stalno ističem i ponavljam: „Znate li koliko će biti odsustvo s posla u odnosu na apsentizam zbog bolesti. Koliko ima obolelih koji šetaju okolo čekajući nalaze i prenose zaraze i virus na sve strane“. To će biti strašno. Zdravstveni sistem je u kolapsu, privreda je u kolapsu jer gde je kupovna moć, ko će kupovati? Ako svi obole ko će se kratati i da nije lockdown, a niko ne razmišlja ko će snositi troškove odsustovanja s posla! Pogledajte molim vas te mere. U Banjaluci razmišljaju da se sa blagim simptomima i ne testiraju. To znači da ostanu kući, a kako će on pravdati svoje bolovanje i odsustvo, ako nema test? To je jedna konfuzija i katastrofa da svet to video nije. Ovo što su uradile vlasti i ekonomiji, i zdravstvu je van svake pameti.
Lockdown će ovde biti ako počnu mrtvi padati po ulici i ako bude pritisak izvana. Ko će sada zatvarati kad su krenule slave, pa će nova godina, pa je onda zabrinutost za budžet…Jedino ako bude neki međunarodni pritisak desit će se lockdown. Ekonomija BiH je počela da posrće i pre Korone, pad industrije je bio u prošloj godini 5,5 posto i može da priča ko šta god hoće. To su činjenice i sa tako ušminkanom statistikom, a onda je došla pandemija.
INTERVIEW: Političarima/kama Korona nije potresla stolice zato su u iznimno teškoj situaciji za građane/ke, kupovali/e nove automobile i slike, te širili/e bibiloteke. Nije li to čudan način brige o građanima/kama koji/e se na dnevnoj bazi pitaju za osnovana egzistencijalna pitanja?
CENIĆ: Nijedna sjednica Parlamentarne skupštine BiH nije zakazana, nema je ni u programu, ni u planu. Ja kao građanka sad znam da državu savršeno boli briga i za mene, i za vas, i sve ostale. Dok kuća gori bakica se začešljala, a kad se priča okolo onda i kokoške obuvene hodaju i to u italijanskim cipelama. Kao građanka BiH ja sam očekivala da shodno ustavnoj strukturi moja država proširi fiskalno veće, uključu broj stručnjaka iz čitave BiH, a onda da se zajednički kontrolišu mere, a ne da ljudi kakve su mere u jednom kantonu, kakve u drugom… Očekivala sam jedan krizni štab na nivou države, sastavljen od stručnjaka iz cele države da koordinira ove mere, a ne da nas sluđuje. Ekonomske posledice će biti katastrofalne.
INTERVIEW: Premijer FBiH Fadil Novalić kaže da trošimo kredite MMF-a kako bi čuvali domaće rezerve BiH. Koje?
CENIĆ: Nema domaćih rezervi. To što imaju banke i što su imale je zbog ročnosti, a i zbog toga što su postojali striktni kriterijumi za privredu, pa je bilo više sredstava, odnosno dva puta veća rezerva nego što je obavezna. Međutim, ne možete nešto što nije dugoročno depovano plasirati u dugoročne kredite. Rezerva trenutno ne postoji, jedino ako ne misli na onih 20 posto što se potrošilo katastrofalnim Korona zakonom.
Od privrede se očekivalo da dostavi sve moguće potvrde, pa su sve živo platili, a u isto vreme niko ih nije pitao kako njima kupci plaćaju. Ne može neko da plati sve obaveze tačno u bocu, u dan, ako mu kupac duguje po šest meseci, po godinu, međutim te i takve kupce kao što su veliki trgovinski centri, ova vlast je zaštitla ko bogojanske mečke. Dođu im na otvorenje, ali ih ne pita: „Plaćate li vi Boga vam svojim dobavljačima na vreme da bi oni mogli da izmire obavezu?“. A dobavljači ako se pobune, ide tužba, pa skidanje s polica. Samo 20 posto sredstava je utrošeno od onih predviđenih, pa ako nije to računao kao rezervu…
Sami su tražili da pregovori s MMF-om budu posle izbora jer do izbora će obećavati kule, gradove, med, mleko i zlatne pčele, a posle izbora će reći ne da MMF. Inače pismo namere piše MMF koji ima sve one preduslove itd. Potpisat će oni sve živo ako treba i na hartiju od bureka.
INTERVIEW: Mladi odlaze, ljudi koji ostaju bez poslova, ko će vraćati kredite?
CENIĆ: To niko ne zna. Nema odgovora. Suludo je pričati kako će nam infrastrukturni projekti doneti zamah ekonomiji. Ja bih potpisala da ćemo svake godine uzimati kredite, ali da ova vlast ima pameti, a ne da se vozimo do Bihaća 4,5 sata, već da se naprave putevi koji nam trebaju i to brze ceste. Za autoputeve treba druže vremena da se izgrade, svako krade i ograđuje se, a niko se ne vozi jer je preskupo. Ko će vraćati? Vlast ne zanima ko će vraćati kredite. Za njihovog vakta nadomčaće se i Kurta i Murta. Pa samo se čeka kada će se i ove ambasade pokupiti i otići.
INTERVIEW: Umjesto toga kandidati/kinje na Lokalnim izborima 2020. pričaju o „visokim temama“…
CENIĆ: Niko ne zna da priča ekonomiji, lupetaju ko Maksim po diviziji. Bave se visokim temama, Dejtonskim mirovnim sporazumom, šta misli Trump, a ne govore kakvi su im putevi u opštinama.
INTERVIEW: Politički počinjemo sve više ličiti na neupsjele države. Prilbližavamo li se tome i u ekonomskom smislu?
CENIĆ: Približavamo jer neće imati ko vraćati kredite. Nije najveći problem koliko se troši već na šta se troši. To je najgori problem, troši se na neproduktivne stvari.
Usred pandemije vlast šalje poruku svojim građanima i privredi: „Crknite, mi kupujemo nameštaj i slike“. Je li to toliko hitno bilo? S ovakvom pameću i ekonomijom, približavamo se neuspjelim državama. A što se tiče države ona ne postoji. Ima jedna divna zemlja koja države nema.
INTERVIEW: Kao eksperticu u ovom polju koliko su vas ili vaše kolege/ice često kontaktirali iz vlasti u svrhu poboljšanja ekonomske situacije u BiH?
CENIĆ: Niko nas nije kontaktirao. Toliko sam razočarana u akademsku zajednicu. Očekivala sam da će u ovakvim uslovima progovoriti, a ne samo da progovore kad ih se plati da pričaju kako je povećanje akciza evropska vrednost. Što se tiče ovog malog broja mojih kolega, na prste jedne ruke ih možete prebrojati, a koji još uvijek galamimo, naravno da nas niko nije kontaktirao, pa šta je vama? Ja to nisam ni očekivala. Ja kažem svima otvoreno što mislim zato što želim kad se pogledam u ogledalo da ne vidim gnjidu i da me savest peče da nešto nisam rekla, pokušala. Ovde je najvažnije biti u partiji. Tada samo imaš pravo glasa, ali ni tada jer slušaš vođu. Ja ovo radim radi sebe i ne očekujem nikakv poziv jer ga nikada nije ni bilo.
