Kaže mi kolega neki dan kroz smijeh da u Autocestama imaju moju sliku na pikadu i svakodnevno vježbaju gađanje. Kaže mi još da je zbog naših protesta, koje nije čuo niko iz vlasti BiH, ali jeste iz Evropske unije, Adnan Terzić izgubio posao direktora JP Autoceste FBiH. Ne znam da li je išta od ovoga tačno, ali znam da je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBDR) naložila reviziju izbora trase Koridora Vc Mostar jug-tunel Kvanj. Kad oni neće da nas odvedu u EU jer se boje vladavine prava, grupa aktivista je dovela EU njima. Evo kako je to bilo:
Mještani južnih naselja Mostara i ja podnijeli smo u januaru 2020. prijavu Nezavisnom mehanizmu odgovornosti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) protiv načina izbora trase Koridora Vc Mostar jug – tunel Kvanj. Trenutno je u toku revizija usklađenosti tog dijela trase.
Revizija treba provjeriti da li se odabir trase južno od Mostara radio u skladu sa propisima EBRD. To podrazumijeva transparentnost u odabiru trase, zaštitu prirode i uključenost ljudi, mještana iz naselja kroz koja prolazi autoput. Propisi EBRD-a su jasni, traži se potpuna uključenost ljudi i zaštita prirode tokom odabira.
Jedan papir za trasu
To ovdje nije bio slučaj. Ljudi su informacije dobijali iz medija, okolčavala se trasa bez njihovog znanja. Zabijani su kolci u sred vinograda ili između paprika, pa su se ljudi čudili otkud nekome hrabrost da preskoči zid i uđe u tuđi vinograd ili baštu da okolči dokle mu treba za autoput.
Još od januara 2017. traje borba da se trasa koja je išla obodima Podveležja južno od Mostara i za koju stučnjaci kažu da je najbolja opcija za autoput, vrati na brdo iz plodne doline i ne prelazi preko Bune i Bunice, naših prekrasnih rijeka.
Trasa je sa Podveležja spuštena u dolinu u decembru 2016. i to jednim papirom, aneksom na raniju odluku, za koji su ruku digli delegati u Paramentu Federacije BiH. Da ne griješim dušu, bilo je i onih koji su bili protiv, koji svo vrijeme pružaju podršku narodu u njegovoj borbi za opstanak.
Delegatima koji su na osnovu jednog papira spustili trasu sa brda u dolinu niti jednog trenutka nije palo na pamet da pitaju za mišljenje ljude preko čijih parcela će proći autoput ili one koji će ostati da žive u neposrednoj blizini evropskog koridora. Ti ljudi žive od poljoprivrede i turizma i nikome na vlasti nije bilo važno njihovo mišljenje.
Autoput, kako su ga zamislili vlastodršci, ide preko netaknutih rijeka Bune i Bunice, plodne zemlje, vinograda, voćnjaka ali i povratničkih naselja. Upravo su povratnici posebno pomenuti u Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao posebno ranjiva kategorija, ali ni to nije bilo dovoljno da se neko sjeti da ih pita za mišljenje.
Ima ljudi kojima će kuća biti tri metra od budućeg evropskog koridora, ako slučajno prođe kuda su naumili i niko nije ni u šali spomenuo u Federalnom parlamentu ili JP Autocestama da bi ih možda bilo potrebno pitati šta misle o tome.
Srećom ima dovoljno glasnih i hrabrih među mještanima koji znaju da su se vremena i režim promijenili i da se mišljenje domicilnih ljudi treba i mora uvažiti.
Od januara 2017. kada je Adnan Terzić jedva uspio izvući živu glavu iz prepune sale Doma kulture u Blagaju, nakon što je ljudima predstavio trasu koja ide preko njihovih imanja kao “gotovu stvar” do januara 2020. kada je EBRD odlučio da ipak treba dodatno istražiti način odabira trase i poštivanje procedura, puno toga dobrog i lošeg se desilo.
Dobro je što su se ljudi organizovali i prikupili 3200 potpisa protiv trase koja je izabrana na jako upitan način. Dobro je što ljudi nisu odustali od prijava nepravilnosti i kada su dobijali odbijenice od raznih evropskih institucija. Dobro je što su ljudi naučili da je mišljenje svakog čovjeka važno i mora da se čuje i uzme u obzir. Dobro je što su naučili da kada domaće vlasti neće da ih čuju, Evropski Ombudsman i Upravni odbor Evropske Banke za obnovu i razvoj hoće.
Loše je što su ljudi koji su jasni i glasni u svojim zahtjevima stalno pod pritiskom. Neki su privođeni u policijsku stanicu na ispitivanje, jer ne pristaju ne eksproprijaciju zemlje koja je vijekovima u vlasništvu njihovih familija.
EU Revizija u Mostaru
Osnovna stvar po čemu se razlikuju građani EU i BiH je način na koji prihvataju odluke “odozgo”. Kod nas je primjetan fatalizam, prihvatanje “sudbine” bez propitivanja da li je moglo drugačije. Naši ljudi odluke raznih nivoa vlasti prihvataju bez pogovora.
Mislite da bi se u nekoj od država članica EU neko usudio da “provuče” autoput kroz naselje ili preko vinograda, bez prethodnih javnih rasprava, studija uticaja na ljude i okoliš i svih drugih potrebnih analiza? Francuzi izađu na ulice i prave demonstracija i za manje stvari.
Srećom, ni kod nas nisu svi isti. Našla se dobro organizovana grupa ljudi, sa Vujadinom Berberovićem na čelu i tražila da ih čuju i uvaže njihovo mišljenje. I čuli su, nakon pune tri godine sastanaka, razgovora i slanja dokaza za sve izgovoreno. ali ne domaće vlasti, nego Upravni odbor Evropske banke za obnovu I razvoj (EBRD).
Upravni odbor EBRD je čuo vapaj ljudi odlučnih da ostanu živjeti u svom, na svom i od svoga rada i donio odluku da se krene sa procesom revizije usklađenosti projekta, koji će trajati najmanje do kraja marta 2022.
Nije bilo ni lako ni jednostavno doći do ove faze. Vujadinovo srce, koje je kucalo za obnovu i razvoj Hercegovine, nije izdržalo i u februaru 2021. zauvijek je prestalo kucati. Iako potreseni iznenadnim gubitkom, ljudi su nastavili da se bore i sada već vide svjetlo na kraju tunela.
Početkom septembra 2021. delegacija Nezavisnog mehanizma odgovornosti Evropske banke za obnovu i razvoj je obišla cijeli teren. Razgovarali su sa ljudima, sa kojima domaći vlastodršci nisu nikada progovorili. Obišli su kuće koje će ostati tri metra od autoputa i vinograde koji će to prestati biti ako tuda prođe autoput. Izgleda da su mišljenje domaćeg čovjeka i zaštita naše prirode važniji strancima nego domaćim vlastima.
Sve su prilike da će upravo zbog tog uvažavanja mišljenja lokalnog stanovništva EBRD donijeti odluku da cijeli proces vrati na početak. Da se krene od multikriterijske analize kod odabira trase, da se dobro pazi na zaštitu prirode, rijeka i podzemnih voda, voćnjaka i vinograda, a onda i najvažnije opstanka i života ljudi na ovim prostorima. Cijeli proces će trebati biti vođen transparentno, uz stalnu uključenost ljudi tokom donošenja odluka.
Jer tako se radi u Evropskoj uniji i tako nalažu procedure Evropske banke za obnovu i razvoj.
Novac (krediti) Evropske banke za obnovu i razvoj ne smiju da uništavaju, nego da grade područje u koje se ulažu i ne smiju puniti ničije privatne ili stranačke džepove. Njih nije briga da li neki stranački šef želi ili ne želi da se “penje na brdo” da bi se uključio na autoput. Oni žele razvoj društva uz prosperitet pojedinca.
Kroz ovu vježbu “vraćanje autoputa na brdo” naučila sam mnogo toga.
Mišljenje svakog čovjeka je važno, a zaštita ljudskih života i prirode su proritet u Evropskoj uniji.
Ima ko da (nas) čuje
Ako domaće vlasti ne žele da vas čuju, evropske će vas sigurno poslušati. Odluke donesene bez učešća javnosti, su uvijek podložne reviziji. Ako domaće vlasti ne žele da ponovo razmotre tako donesene odluke, nađite nekoga izvana da ih “podsjeti” kako se to radi.
Jedna odbijenica ne znači da niste u pravu i da trebate odustati. Možda niste dovoljno dobro ispunili neke fomulare. Probajte opet, opet i opet, sve dok ne uspijete.
Kažu da je Adnan Terzić izgubio posao dijelom i zbog problema u izgradnji ove trase. Ne znam koliko ima istine u ovome. Mandat mu je više bio obilježen raznim skandalima, nego izgrađenim kilometrima.
Ono što sigurno znam, jeste da ovi na vlasti nisu ništa pametniji od onih koji žive od svoga rada. Naši ljudi nisu mravi koje vlastodršci mogu gaziti kada god im padne na pamet.
Ne moramo čekati ulazak u EU da bi imali prava kao EU građani.
Trebamo se osloboditi unutrašnjih kočnica, zidova u glavama, i zahtijevati poštivanje propisa i naših prava na svakom koraku.
Najteže je preskočiti zid u glavi. Ali kada se jednom preskoči, nema toga što ne može dobro organizovana grupa upornih ljudi uraditi. Sjetite se samo koliko je odluka o gradnji mini hidroelektrana ovih dana poništeno, a koliko ih je još u proceduri za poništavanje.
Jednom, kada krenete na more autoputem i stanete iznad Blagaja da napravite koju dobru fotografiju, nadam se da ćete se sjetiti ove priče o upornosti naših ljudi, koja će uskoro dobiti sretan kraj.