Edo Selimić: U ovom trenutku o medicini mogu pričati samo ljudi koji su u medicini, političari moraju slušati

23.03.2020.

Koja je razlika u simptomima gripe i corona virusa, šta da radimo kad smo kući i dobijemo kašalj i temperaturu, smijemo li vjerovati savjetima sa interneta, razgovarali smo sa sarajevskim specijalistom pulmologom iz Domu zdravlja u Vrazovoj dr Edom Selimićem. Razgovarali smo i o broju respiratora, prednostima testiranja na korona virus ali i prednostima punih ratnih rezervi, kao i o ulozi političara u pandemijama…

POLITIČARI I PANDEMIJA: Medicina je vrlo, vrlo specifična, o medicini mogu samo ljudi koji su u medicini pričati, političari vrlo malo. Političari su ti koji moraju slušati u ovom trenutku, biti na nevjerovatnoj usluzi, na sve moguće načine ona sredstva koja su se rasipala na raznorazne način svesti u jedan kanal.

INTERVIEW.BA: Dr Selimić, kako da građani razlikuju simptome gripe od simptoma zaraženosti korona virusom, posebno oni koji već imaju određenih poteškoća sa disanjem ili plućna oboljenja?

SELIMIĆ: To je teško i profesionalcu povezati kako se ponašati. Ovaj virus je jako podao,  brzo se širi i jako je dug period inkubacije i širenje. Imate naoko zdravog čovjeka a on je u stvari inficiran i širi infekciju. Gripa krene kao iz vedra neba, vi ste dobri, zdravi, fini, lijepi, funkcionalni i odjednom kao iz vedra neba imate neku malaksalost, kostobolju, opštu slabost i krene s temperaturom. Ta će vam gripa praviti problem nekih 3 do 5 dana. Međutim, ove godine na osnovu mog iskustva sam došao do zaključka da smo imali tri vrste gripe, tri vrste virusa koji su kružili…Imali ste jednu vrstu koja je stvarala temperaturu nekih 3-4 dana i nakon poboljšanja, naročito kod djece, negdje 6-7 dan opet kreće temperatura, što je pravilo paniku kod roditelja, te ste onda na rendgen snimcima nalazili upalne promjene na plućima. Imali smo i jedan oblik koji je pravio bronho opstrukciju i kod odraslih i kod djece, kad ih slušate čujete te monofone zvižduke u izdahu vazduha; te treću vrstu, gdje su vam leukociti padali i jako izražene promjene u diferencijalnoj krvnoj slici. Dakle, to ste sve mogli dijagnosticirati u ordinaciji. A sada, kad molite ljude da ne dolaze u ordinaciju, kad trebaju kući da budu, tu sad moraju pacijenti sami sebi da gledaju ponašanje, ajde da to kažemo kliničku sliku.

Dakle, ako je iznenada krenula temperatura, iznenada opšta slabost, groznica malaksalost, možete posumnjati na sezonsku gripu. I toga će biti sve manje i manje, jer smo sve manje izloženi boravku u kolektivu. Pazite svoje opšte stanje. Ako se pojavi suhi kašalj, otežano disanje, povišena tjelesna temperatura, vi ćete istog momenta da nazovete svog porodičnog doktora koji će onda vidjeti da li će vas pozvati, uraditi laboratoriju, pregledati ili ne. Vi ćete sami sebi mjeriti temperaturu doručak, ručak  i večeru, kad kažem večeru mislim na 20:00 sati, jer ako će biti temperature u 24 sata bit će je u 20:00. Pratiti da li raste, da li pada, kakvo je vaše opšte stanje…Ima ljudi koji mogu s temperaturom  38 – 38,5 biti funkcionalni i onda ne treba praviti problem. I to objektivizirati s temperaturom i s kašljem: da li je to suhi kašalj, da li je kašalj kad iskašljavate bijelo, pjenušavo, obojeno, žućkasto, smećkasto, sivkasto, jer onda sumnjate da li je došlo dodatno do bakterijske superinfekcije na virusnu. Znači dan-dva, tri, vam je suhi kašalj, poslije toga on prelazi u produktivan, ako je neobojen još uvijek je u području virusa, a ako krene da se obojava onda idete na bakterijsku superinfekciju. Tog momenta možete posegnuti za antibiotikom i tražiti da vam se elektronski napiše antibiotik, da vam neko uzme u apoteci lijek, u ovom trenutku su se pokazali ti Erythromycin, Azomex i njemu slični kao korisni jer djeluju u ćeliji. Ako se to komplikuje otežanim disanjem, a nikad prije niste imali tih opstrukcija teškog disanja, gušenja, naravno istog momenta će vam porodični doktor preporučiti da dođete, izvršiti pregled u zdravstvenoj ustanovi i ako bude potrebno uputiti na testiranje.

INTERVIEW.BA: Internet je preplavljen savjetima o domaćim lijekovima u prevenciji koronavirusa – od grgljanja vode sa sirćetom pa dalje, i to mnogi ljudi šalju prijateljima. Ima li istine i u jednom takvom savjetu?

SELIMIĆ: Internet je zlo.  Znate od čega obolijevaju ti koji se liječe preko interneta i Googla?

INTERVIEW.BA: Ne, od čega?

SELIMIĆ: Od gramatičke greške. Ljudi su dali sebi za pravo sve i svašta. Imate telefon vašeg porodičnog doktora, svi mi koji smo u zdravstvu KS smo pri svojim telefonima.

INTERVIEW.BA: Znači nema više štrajka zdravstvenih radnika?

SELIMIĆ: To je političko pitanje. Imate par direktora koji su naredili da se skinu plakati gdje je postavljeno da je generalni štrajk. U stanju kada su vlasti proglasili elementarnu nepogodu, nekome pada na pamet da skida  ili ne skida plakat o štrajku koji je u ovom trenutku najmanje bitan. Zakonski mi svi moramo biti pri telefonu i na svom radnom mjestu 24 sata. Ako treba sat ranije ćete ustati, pa ćete biti 25 sati, tako da je neko iskoristio i taj trenutak, malo politikantstva. U ovom trenutku ima zakon, ima naredba, ima ponašanje po toj naredbi i nema dalje. Kad  ovo prođe, onda se ti ponovo vrati u svoju demokratiju pa vidi što je došlo do štrajka, hoće li se skinuti plakati štrajk ili ne štrajk, da li će korona virus poštovati tu plakatu. Mislim da je u ovom trenutku to deplasirano pitanje. Vi ste pod zakonskom i radnom obavezom. Voljeli vi ili ne, vi morate raditi, to je zakon. Bojali se kao profesionalac hoćete li i vi zakačiti korona virus, to vas niko ne pita u ovom trenutku, vi ste profesionalac, vi ste se školovali za to i izvolite raditi svoj posao.

INTERVJU.BA: Da li su u pravu oni koji smatraju da bi veći broj testova pomogao smanjenju broja zaraženih pa i umrlih ili oni koji smatraju da testovi nisu toliko potrebni?

SELIMIĆ: Nema tu jednog ili drugog autoriteta. Ako ste krenuli kako su radili Nijemci „testiraj testiraj samo testiraj“ vidjeli ste da ima najmanje komplikacija, dakle rezultat vam pokazuje. Pogledajte kako je to Kina uradila „testiraj, testiraj, zatvaraj, izoliraj“ i onda riješite problem u roku 2,5 mjeseca. Ili da pustite na prirodan način da se prokuže svi, onda vidjeti da ne možete tako jer je komplikacija jako puno, a komplikacije vam kažu da vam doktrina nije bila dobra – brzo je mjenjajte, primjenjujte kineski i njemački pristup testiraj, testiraj, testiraj, zatvaraj, radi nevjerovatnu izolaciju, ne daj ljudima da su u kontaktu i to je to.

INTERVIEW.BA: U čemu je stvar sa brojem respiratora koje država ima? U BiH nema jasnog podatka, u Srbiji to je čas državna tajna čas nije…

SELIMIĆ: Kad neko kaže da je tajna, onda politički djeluje jer mu je loše urađen sistem, loš sistem izvještavanja, loš sistem koordinacije nivoa. Ako je igdje kompliciran sistem onda je to u BiH, jedan entitet, drugi entitet, država, hoćemo pustiti, nećemo pustiti budžet na državnom nivou za 2020 godinu, politička prepucavanja. U jednom momentu kažete „hajte vi naše dame hodajte po Milanu, ma nema od ovog ništa“, da bi onda za sedam dana proglasili vanredno stanje i izvukli vojsku na ulice. Medicina je vrlo, vrlo specifična, o medicini mogu samo ljudi koji su u medicini pričati, političari vrlo malo. Političari su ti koji moraju slušati u ovom trenutku, biti na nevjerovatnoj usluzi, na sve moguće načine ona sredstva koja su se rasipala na raznorazne način svesti u jedan kanal.

INTERVIEW.BA: Koliko imamo respiratora u BiH?

SELIMIĆ: Respiratori su jako bitni u stanju potrebe kod ljudi koji imaju zatajenje, dakle smanjenu ventilaciju, bronhospazam (stisnu se pluća, ne možete da dišete, nedostaje vam vazduha) – treba da vam disanje bude potpomognuto – tad morate imati mašinu koja se zove respirator. U ovom trenutku ne znam da li iko tačno raspolaže podacima koliko ih imamo, moguće da će Federalno ministarstvo zdravstva na čelu s gdin Mandićem zadužiti, poslati obavezujući zahtjev svim javnim  zdravstvenim ustanovama u 10 kantona FBiH da tačno kažu broj koliko i čega imaju na raspolaganju da bi se ta materijalna i tehnička sredstva mogla preraspodjeljivati. Ako u Sarajevu imate tri dokazana zaražena, a u Konjicu ih imate 10, naravno da će se od tih 10 desiti da će neko svojoj baki ili nani prenijeti korona virus i da će to biti ugroženi ljudi. Sad vi idite na italijanski scenarij, da li će to biti procjena – ovom je 85, 95 godina, ovom je 65, 70, pa kako ćemo se u takvoj situaciji ponašati? Tada ćete ići od kliničke slike, od stanja pacijenta i tako ćete koristiti ili ne respirator. Respirator je teško nabaviti ali respiratori se, znam pouzdano, ubrzano nabavljaju. Malo se tu zakazalo. Imali smo tu doktrinu u Titina vremena do agresije, nešto što se zvalo ratna rezerva. U tim ratnim rezervama su stajale sve stvari koje su trebale, redovno su se zanavljale, ove pred kraj roka iznosilo vani i upotrebljavalo, ove nove zanavljale, da vam ne propadne to što vam treba od lijekova, aparata, sterilnih gaza i šta već ne. Činjenica je da su demokratske vlasti od 1995. do dana današnjeg na tom planu zakazale. Činjenica je da smo mi stari doktori prošli školu rezervnih oficira na VMA – vojnoj medicinskoj akademiji u Beogradu i da nam je ta doktrina jako poznata, a  to naše znanje jako malo se koristi, jer su sad došle neke nove doktrine. Ali evo, ovo će nam biti nauk kako da se ubuduće ponašamo, da izmijenimo naše ponašanje. A virus kao virus, bit će možda još neka manja čestica od virusa koja će kugli zemaljskoj doći  glave – jako bahato se ponašamo.

INTERVIEW.BA: Da li mi uopšte imamo tih ratnih rezervi, da li je iko posegnuo za njima, posebno ovim medicinskim?

 

SELIMIĆ: Imate vi tih rezervi, ali pitanje je koliko i čega? Kad nekoga pitate u zemljama okruženja koliko imate ovoga… ljudi neće da kažu. Vidim da ljudi koji su u politici iznose te podatke šta nam treba, koliko nam treba,  tražimo na sve moguće načine… Ljudi koji su na vlasti, ja to mogu za Kanton Sarajevo reći, bore se kao lavovi. Kakve su im predispozicije iz prošlih nekih vremena, kako nam je uređen sistem… sad ljudi moraju mijenjati zakonske akte da bi nekome naredili da sjedi kući u samoizolaciji, da ne hoda. Dakle, puno je tu nedorečenog, a brzo, hitno treba reagovati, donositi zakonske pretpostavke da biste mogli staviti ovo pod kontrolu i da ne bi bilo previše kvazidemokratije koja je jako pogubna u ovoj situaciji. Dozvolite li ljudima da se ponašaju komotno u ovakvoj situaciji, onako kako oni hoće, onda se neće ništa uraditi.

Idi naVrh

Don't Miss