Profesorica sociologije Smiljana Vovna u Gimnaziji „Meša Selimović“ u Tuzli oglasila se javno na svom Facebook profilu povodom izjava člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika u Bijeljini na kojem je, između ostalog, istakao i navode kako je grad soli i okolicu do danas napustilo preko 85.000 Srba.
– Radi istine ,radi mojih učenika,radi svih onih koji nam broje krvna zrnca. Milorade Dodik,ja Smiljana od oca Dimitrija,rođena Tuzlanka bila i ostala u mojoj Tuzli. Nikada u ratnom periodu 92/95 nisam osjetila da sam nešto drugačija u odnosu na moje komšije u sugrađane.Naprotiv,zajedno smo dijelili ono malo hrane što smo imali. Bili smo u vještačkom zatvoru od grada 4 godine radi “tvojih” vojnika koji su pucali svakodnevno na mene i moju djecu.Diplomirala sam 1983.god na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i do rata nisam imala posao na neodređeno.Punih 10 godina sam čekala i onda u jeku rata u jeku “ugroženosti” i protjerivanja 1993 ,dobila sam poziv direktora Gimnazije Mirsada H.Halilovića da dođem i radim. Od tada do danas i nadam se do penzije. Zato,Milorade ,nemoj da pričaš u moje ime ,ja se od tvoje priče javno ograđujem – napisala je.
Poručila je kako je Bosna koja voli zemlju i druge nema.
– Ona je moja od Save do mora i od Drine do Une. Moja zastava je plavo zuta, ja sam ugrožena danas od tvoje i priče tvojih poslušnika. Ne činiš nam ništa dobro svim Srbima koji žive van tvojih zamišljenih entiteskih linija. Ugrožena sam od nacionalnih politika koje su dovele do rata i koje se vode poslije rata.Ali ne samo ugrožena od tvoje politike ,nego i od politike SDA, HDZ, jer se ne uklapam u taj etnonacionlni milje koji vi vješto vezete sve ove godine. Doživjela sam intelektualnu ugroženost od kvazi intelektualaca,diplomaca i post diplomaca. Od politike koja broji stanovnike na stranački podobne i one druge. Mogla sam dobro unovčiti svoju nacionalnost,pol.i stručnost kod vladajučih partija, ali nisam nikad. Moj tata me naučio da svako uveče legne na svoj jastuk i ujutro je sam ispred ogledala. Zato Milorade Dodik, ali i Bakire Izetbegoviću, Dragane Čoviću ne govorite u moje ime i ne pomažite mi molim vas nikad više. Ja sam u svom gradu, u mojoj Tuzli sa svojim sugrađanima, mojim đacima i hoću čistog obraza da stanem pred njih u učionicu jer vaša politika i retorika nije moja! Na kraju ono što je moje i što je svetinja svih nas Tuzlaka NIKO NIKO SAMO SLOBODA!!! – zaključila je ona.
(Interview.ba)
