Vaša najdraža kolumnistica je preživjela iz neposredne blizine još jedne demonstracije bivših boraca. Protestanti, s pivom u jednoj, megafonom u drugoj ruci, u ratnim hlačama, uskim preko struka. S druge strane specijalci. Od glave do pete u crnom. Visoki, vrlo visoki. Plećati. Jakih nogu, vrlo lijepo oblikovanih sve do vrha gdje prelaze u krivinu, tako oštru da bih ja na uniformi napisala “vozači oprez!” Da li bi Sarajevo, da li bi BiH, više suosjećala s borcima da i oni izgledaju kao hollywoodski akcioni junaci umjesto kao porodica Simpson?
Na dijeti sam. I to nekoj vojnoj gdje jedeš ništa s ničim i živiš za obećanu kuglu sladoleda za večeru. Svako jutro se vagam jer je i to dio psihološkog rata protiv debeljuca. A kako sam debeljuca nemam ljudskih prava, npr pomfrit sa majonezom, bar malo, po vrhu…
Najteži nusprodukt dijete za mene jeste što sam postala svjesna svog tijela. Svake kile viška, nabora kože, strija i celulita. Prije sam nosila majice bez rukava i bez kompleksa. Nekad sam znala izaći bez grudnjaka mislići kako sam seksi. Sad ujutro prvo obučem grudnjak pa operem zube. Inače moglo bi se desiti da se djeca u parku poigraju s njima, misleći da su nečije lopte zaboravljene.
Postala sam zavidna. Dobro je rekao Šekspir: ne volim mršave ljude oni samo smišljaju neke spletke za razliku od debelih koji su sretni životom.
Ta zavist mi je izoštrila vid kako naočale nikad nisu uspjele – s ovom novom modom koja ne ostavlja baš prostora mašti, oko sebe stalno viđam djevojke, djevojčice, žene, čija koža miriše na smolu a nogu su duge, duge i gole. Bez strija. Nedavno sam otišla i ja na sport I to step (!) očekujući da ću nakon jednog termina i ja dobiti noge, duge, duge bez strija. Dobila sam samo predinfarktni napad, da kažem pravo. Od tada kad god me zovu na termin imam neku novu bolest. Ispucala sam skoro sve, sad mi je ostala još samo ebola, živa ne znam šta ću onda…
A i ne spavam dobro. Ako zaspem sanjam teške snove. Tepsije pite kako promiču, supice kako se puše, cheese kejk sa i bez čokolade…I onda mi je bolje da ne spavam. Doduše neočekivani bonus je što onda ni onaj moj najdraži ne može. Mislim zaspe on snom pravednika čiji je stomak pun. Ali ja eto ne znam kako ali kad god se okrenem u krevetu nekako ga podbodem u rebro, ili mu stavim ruku preko nosa, slučajno odbijem bubreg…Lakše je patiti se u dvoje ja mu to stalno govorim a on se ljuti, ne znam samo zašto.
I tako dok noć polako prolazi ne preostaje mi ništa drugo nego da se pitam i da maštam. Maštam kako će te kile same otići samo da se pokrenu. Pa kako ću onda biti zgodna, pa ću kupiti svu novu garderobu a ovu sadašnju pobacati s merakom, i naročito kakav će onda seks pasti. Jer mršava ja ću nekim čudom dobiti i akrobatske sposobnosti dostojne Circle de Soleija u najmanju ruku. Da li se mršavi ljudi bolje seksaju, pitanje je koje me drži budnom sve ove večeri vojne fucking dijete. Vrag s ramena šapće “naravno!”Šta vi kažete?
