Sve zemlje na području bivše Jugoslavije, kao dio nekada zajedničkog sistema, imaju iste uzroke korupcije i slična uređenja koja su uzrokovala da korupcija postane dio svakodnevnog mentaliteta. U Srbiji nije drugačija situacija i društvo se ne uspijeva izboriti protiv ove pošasti, uprkos stvorenoj industriji borbe protiv korupcije. Jedini način da se korupcija iskorijeni jeste jačanje građanske opcije i slobodnih medija jer vlade očito nemaju namjeru to uraditi. O ovome za interview.ba govori Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja iz Beograda.
GRAĐANSKI AKTIVIZAM JE RJEŠENJE “U prethodno opisanom stanju, kao jedino rešenje za korupciju vidim građanski aktivizam u formi uzbunjivanja i podrške uzbunjivačima, open data i slobodne medije. Takođe, mislim da bi integracije na prostoru Jugoslavije dovele do smanjenja koruptivnog ambijenta, jer je nacionalizam kloaka u kojoj su koruptivne strukture svoje na svome. Bez ukidanja nacionalnog narativa nema efektivne borbe protiv korupcije, a sa nestankom nacionalističkog narativa, procesi integracija na prostoru Jugoslavije se nameću kao logična stvar.”
INTERVIEW.BA: Čitava regija bivše Jugoslavije susreće se sa sistemskom korupcijom, čiji su oblici veoma slični. Šta je specifikum Srbije, koji pojavni oblik je najčešći, tzv. broj jedan?
GAVRILOVIĆ: Najzastupljeniji oblik korupcije je simulacija borbe protiv korupcije. U Srbiji je nastala industrija borbe protiv korucije. Doneti su zakoni, napravljene institucije, sprovode se razni projekti i programi međunarodnih organizacija. Rezultat je da od 2008. godine Srbija tavori oko 80. mesta na Transparency listi percepcije korupcije. U praksi, umesto kažnjavanja onih koji se bave korupcijom, sprovodi se odmazda prema borcima protiv korupcije i uzbunjivačima. Oni se sankcionišu zbog borbe protiv korupcije.
Za to vreme antikorupcijska birokratija, zaposleni u institucijama koje su nadležne za borbu protiv korupcije, stvaraju potrebu za sobom, ne zamerajući se onima koji su izvor korupcije. Tako dolazimo do toga da je odustajanje od borbe protiv korupcije onih kojima je to u opisu u stvari ključni oblik korupcije. Drugi razlog korupcije u Srbiji je onaj koji je isti za sve države nastale na prostoru Jugoslavije. To je državna neodrživost, umesto čega su nastale partijske hajdučije, koje svoj opstanak duguju nacionalizmu sa kojim, na žalost, uspešno manipulišu građanima.
INTERVIEW.BA: S obzirom da se dugo godina bavite borbom protiv korupcije, šta ste prepoznali kao pravi lijek za borbu protiv korupcije? Koja je formula?
GAVRILOVIĆ: BIRODI ima svoju formulu, a ona glasi integritet+stručnost+aktivizam u funkciji rezultata. Na tom principu je nastao koncept “Gradovi protiv korupcije” koji je u Srbiji prepoznat preko LAF-a – Lokalnog antikorupcijskog foruma. LAF je u stvari fabrika integriteta u kojoj se na nivou grada, nezavisno od gradske vlasti, okupljaju oni koji imaju integritet i volju da se bore protiv korupcije.
U prethodno opisanom stanju, kao jedino rešenje za korupciju vidim građanski aktivizam u formi uzbunjivanja i podrške uzbunjivačima, open data i slobodne medije. Takođe, mislim da bi integracije na prostoru Jugoslavije dovele do smanjenja koruptivnog ambijenta, jer je nacionalizam kloaka u kojoj su koruptivne strukture svoje na svome. Bez ukidanja nacionalnog narativa nema efektivne borbe protiv korupcije, a sa nestankom nacionalističkog narativa, procesi integracija na prostoru Jugoslavije se nameću kao logična stvar.
INTERVIEW.BA: U kojoj mjeri je korupcija prepoznata kao problem od strane javnosti? Podržavaju li vas ili ste usamljeni u svojim aktivnostima? Kako stojite sa inicijativom LAF?
GAVRILOVIĆ: Prema našim istraživanjima, korupcija je prepoznata kao problem, ali za značajan deo građana u nereformisanom sistemu je rešenje. Korupcija se socijalizovala do nivoa kada je potrebno postaviti pitanje da li je ona samo pravno-ekonomski problem ili je i psihološki, jer je značajan deo građana svikao na korupciju. Svako ko se bori protiv korupcije ima problem sa saveznicima ne samo u Srbiji već bilo gde. S druge strane, razvili smo svoj pristup, verujemo u njega, postao je deo Poglavlja 23, tako da od LAF-ova u nekoj meri zavisi evropska budućnost Srbije. Imamo instrument sa kojim, koliko je to u mogućnosti jedne organizacije, ne tako velike, doprinosimo kvalitetu evropskog puta Srbije.
INTERVIEW.BA: U jednom autorskom tekstu ste napisali da je upravo korupcija uzrok bijele kuge u Srbiji. Na koji način?
GAVRILOVIĆ: Inspiraciju za ovu tezu mi je dao razgovor sa srednjoškolcima. Tokom predstavljanja nalaza o niskoj spremnosti za borbu protiv korupcije, u želji da ih čujem o uzroku, dobio sam odgovor koji me je bukvalno ošamaraio. Odgovor je bio – ne borimo se protiv korupcije jer ne želimo da živimo ovde.
Tema “bele kuge” je svojevrsna manipulacija javnim mnjenjem. S jedne strane se kuka kako “naša” nacija nestaje, a sa druge strane sve se radi da se napravi ambijent kako bi oni koji se rode što pre pobegli iz Srbije. Bez stvaranja uslova za društvo sa što manjom korupcijom, nema smanjenja migracija.
INTERVIEW.BA: Srbija ima Savet za borbu protiv korupcije. Kakvi su njegovi rezultati?
GAVRILOVIĆ: Jedina antikorupcijska institucija u Srbiji koja ima integritet. Savet je savetodavno telo Vlade Srbije, koje je stalno u konfliktu sa poslodavcem koji neće da čita izveštaje Saveta. Tako je od 2003. godine. Vlasti su se menjale, ali odnos prema Savetu nije promenjen. Savet je specifična institucija nastala za vreme Vlade Zorana Đinđića, sastavljena od ljudi sa integritetom. Nažalost, sadašnja vlada pokušava da Savet oslabi tako da suprotno praksi koja je garantovala autonomiju Savetu, gde je ovo telo samo biralo svoje članove, Vlada je počela da oktroiše svoje. Inače, ključni rezultat Saveta je stvaranje stava javnosti o korupciji i bavljanje sistemskom korupcijom, što je proizvelo 24 slučaja na čijem rešavanju insistira i EU.
INTERVIEW.BA: BIRODI je radio i nekolicinu istraživanja o medijima u regiji, posebno u kontekstu specifičnih ratnih događaja, poput hrvatske akcije “Oluja”. Da li je bilo nekih zaključaka koje ste se bojali ili premišljali da objavite zbog moguće odmazde?
GAVRILOVIĆ: Zaključak tog istraživanja je da medijski rat još uvek traje i kada je potrebno nekoj od vlasti on se pojača, da bi se manje videli siromaštvo i klasne razlike koje postoje u svim jugoslovenskim državama. Iz tog razloga mislim da je nacionalizam alat za očuvanje i reprodukciju korupcije. To je marama kojom se maše osiromašenim građanima, kod kojih se stvara strah od drugih na način da se stalno stvaraju neprijatelji spremni da ih napadnu.
INTERVIEW.BA: U bivšoj Jugoslaviji političari su medijske zvijezde bez premca. Vi ste u vašim istraživanjima o zastupljenosti političara u predizbornoj kampanji utvrdili dominaciju Aleksandra Vučića u Srbiji. Slično je i u susjednim zemljama. Čemu to imamo zahvaliti?
GAVRILOVIĆ: Jedna od tranzicija koja je propala u Srbiji je medijska tranzicija. Regulacija, oličena u radu Regulatorne agencije (REM) ne garantuje integritet medija, jer se ovo telo ne meša u svoj posao posebno tokom izbornih kampanja, koje se kod nas dešavaju na godišnjem nivou. Stvorena je medijska struktura na čijem čelu su Pink i Informer koja se, prema našim monitorinzima, pretvorila u sredstva vlasti za propagandu i odmazdu. S druge strane, autoritarnost i spremnost da se lideru da na upravu svoj život daje Vučiću mogućnost da bude gospodar svega u Srbiji. Sistem korupcije je izgradio klijentističke strukture koje su zarobile društvo, tako da danas u Srbiji svaki drugi građanin smatra da nije pametno govoriti ono što misliš.
ŽIVIM U POLITIČKOM REALITY SHOW-U
INTERVIEW.BA: Kad bi postojao reality show sa političarima kao učesnicima, da li biste učestvovali i Vi? Zamislite, sa ljudima koji kreiraju naše živote provodite 24/7 … Šta biste ih pitali?
GAVRILOVIĆ: Ja u tom reality show-u već živim pokušavajući da građane učesnike pitam kada će ovo da prekinu, jer ja verujem da je kod građana ključ za izlazak iz reality show-a.
