Lazar Jovanov: Kultura nije elitistička zabava

Nakon festivala Exit, Novom Sadu još jednom je dodijeljena uloga regionalnog kulturnog centra. Dobio je prestižnu titulu Evropska prijestonica kulture za 2021. Šta će ovo značiti ne samo za ovaj grad, nego i regiju, za interview.ba pojašnjava Lazar Jovanov, član organizacionog tima.

KULTURA ZA NAROD  ‘S obzirom na to da mi imamo neke manifestacije, događaje i festivale koji imaju karakter spektakla, ovog puta smo se trudili da akcenat stavimo na socijalni momenat u konktekstu uključivanja šire populacije u kulturni život grada. Da kultura ne bude samo jedna elitistička zabava, nego da bude dostupna svima.’

Lazar Jovanov je glumac iz Novog Sada, doktor nauka o menadžmentu, umjetnosti i medijima i član tima Evropske prijestonice kulture (EPK) Novi Sad 2021 sa kojim smo razgovarali o tome kako je tekao proces kandidature Novog Sada za ovu prestižnu kulturnu manifestaciju. On govori o tome šta znači evropeizacija kulture i kakav će utjecaj sama titula donijeti kulturnoj politici ovog vojvođanskog grada.

INTERVIEW.BA: Novi Sad je izabran za Evropsku prijestonicu kulture 2021. godine i prvi grad van Evropske unije koji će ponijeti ovu laskavu titulu?

JOVANOV:  Da, ako ne računamo Istanbul. Možemo reći da je to jedan istorijski momenat ne samo za naš grad, nego uopšte i za državu s obzirom da smo kandidat za članstvo u EU. I sa aspekta evropske dimenzije projekat je veoma važan u smislu povezivanja sa evropskim i regionalnim organizacijama i umetnicima. Na neki način to omogućava pristup različitim fondovima, što će omogućiti da kulturna produkcija, uopšte, bude nezavisnija u odnosu na postojeći budžet grada Novog Sada.

INTERVIEW.BA: Eksperti Evropske komisije su se nakon analize finalne aplikacije na 112 stranica odlučili za Novi Sad. Koliko ste radili na ovoj aplikaciji?

JOVANOV: Finalna aplikacija je rađena od početka ove godine kada je i formiran krajnji tim koji je izrađivao aplikaciju. To je kratak rok. Mi smo ušli u finalnu trku u februaru, a u septembru mesecu morali smo da predamo finalnu aplikaciju. To znači da treba da izradite koncept cele kandidature, umetničku viziju, a na sve to morate da uradite javni poziv za projekte. Tu smo bili, u nekom smislu, u „cajtnotu,“ ali kako smo videli iskustva drugih gradova, uvek se to tako dešava da je kratak rok za predaju aplikacija – od predfinalne trke do finalne.

INTERVIEW.BA: Novi Sad je centar kulture, dakle kako je trajao taj proces rada u kratkim crtama, odnosno kako je to radio Novi Sad?

JOVANOV:  Jako je bilo važno uključiti što više aktera kulturne scene grada Novog Sada. Dakle, uključiti sve zainteresovane strane kako bi proces bio što demokratičniji. Važno je da taj projekat podigne kulturne kapacitete grada i da se suštinski promene dese u samom kulturnom sistemu. Verujem da naši gradovi u ovom regionu boluju od istih boljki kada je u pitanju ne samo kulturni sistem, nego uopšte. 

Dakle, da se poradi na transparentnosti u procesu odlučivanja i izboru kadrova, u departizaciji, u demokratizaciji procesa izbora kadrova koji će odlučivati o dodeli finansija za projekte u kulturi, i da se poradi na onim vrednostima koje su suštinske u kulturnom životu grada, tj. da se podigne nivo kulturnih potreba stanovništva kroz participaciju i kroz učešće, da taj projekat ima izražen onaj socijalni momenat koji je jedan od najvećih vrednosti projekta, ako mene pitate.

INTERVIEW.BA: Ovom kandidaturom otvaraju se nove velike mogućnosti za dalji razvoj Novog Sada, ali i općenito vaše zemlje?

JOVANOV: U samom procesu kandidature, pošto ona sama po sebi poseduje određene benefite, već se izvršilo izvesno povezivanje sa drugim evropskim gradovima prestonicama  kulture ili kandidatima. Samo u tom periodu povezali smo se sa 30 gradova i sa njihovim organizacijama, kao i sa drugim kandidatima. Uspostavljamo vezu i sa regionalnim gradovima. Imali smo, naprimer, prisnu vezu sa Osijekom u tom procesu kandidature. Iako Osijek nije uspeo da dobije tu titulu, oni će biti deo naše Evropske prestonice kulture kroz povezivanje kroz projekte.

INTERVIEW.BA: Novi Sad je već prepoznat zahvaljujući EXIT festivalu sa zanimljivom i bogatom kulturnom ponudom, kako vidite vaš grad na najprestižnijem događaju u Evropi? Na šta ćete staviti akcenat?

JOVANOV:  S obzirom na to da mi imamo neke manifestacije, događaje i festivale koji imaju karakter spektakla, ovog puta smo se trudili da akcenat stavimo na socijalni momenat u konktekstu uključivanja šire populacije u kulturni život grada. Da kultura ne bude samo jedna elitistička zabava, nego da bude dostupna svima. A kako ćemo to da uradimo? Kroz mobilnost umetnika, osvajanje novih javnih prostora kroz sistem edukacije koji će da promoviše te neke vrednosti za koje se mi zalažemo i koji će nastojati da od najranijih godina uključujemo omladinu u kulturni život grada, da im podižemo nivo kulturnih potreba. Naravno, postoje i mnogi drugi alati.

INTERVIEW.BA: Kakva je kulturna strategija Novog Sada?

JOVANOV: Kulturnu strategiju su izrađivale moje kolege: Ivana Volić, Goran Tonka, prof. Predrag Cvjetičanin. To je na neki način nužni dokument, jer da bi se dobila titula EPK morate imati strategiju za razvoj kulture. I on je korenspodirao sa našom aplikacijom, i oni insistiraju na određenim vrednostima: transparentnosti, demokratizaciji kulture, transparentnosti u procesu odlučivanja, insistiranje na participaciji, na izbegavanju elitističnosti u kulturi, u procesu evaluacije i monitoringa kulturnih projekata – što je jedan od najvažnijih procesa koji se zanemaruju ne samo kod nas. Iskustva su pokazala i u evropskim gradovima, da bismo znali kako da se dodeljuju sredstva prema zasluzi. Ono što mi danas imamo je ustaljeni institucionalni sistem u kulturi koji dobija sredstva po inerciji, to je ustaljeni sistem koji onemogućava dalji razvoj kulture.

Prethodna vijest

Haris Jakić: Kako do motivacije? Stvorite pozitivno okruženje!

Naredna vijest

Rijad Tikveša: Pranjem ulica zimi zagađenje bi se smanjilo za 40%