Nije ni čudo što smo ovakvi nikakvi i što nam ništa osim lopovluka ne ide od ruke. Naročito nemamo stila. Samo kod nas se može desiti da prvi poljubac uoči Dana zaljubljenih bude između Dodika i Vučića! I to ne jedan, nego tri na sred aerodroma, jer pobogu daleko je čekati do hotela.
Mogu samo reći, onako objektivno, velika je šteta što se nisu strpili. Trebali su misliti na posljedice tog cmakanja. Ne mislim na „poljubac jednako odcjepljenje Republike Srpske“ nego posljedice po mene i moje seksualno i mentalno zdravlje. Naime, ja spadam u one žene koje poljubac između dva muškarca itekako uzbuđuje. Ali od sinoć sam mrtva ispod pasa! Ništa. Totalno. Ni tinglić! Ako se nastavi i danas, razmišljam da l’ da odem u KUM ili na Jagomir, jer ovo nije život.
Službena dozvola za romantiku
Mislim stvarno! Valentinovo je bio naš praznik. Jedan jedini dan, jedina proslava kad se političari nisu miješali, davali izjave ujutro, podne i naveče, pravili presice, turali svoje zaljubljeno lice u naše face. Bar na taj jedan dan smo mislili samo na sebe i na ljubavnog partnera, a ne na onog koji nas redovno jebe jer nas je uhljebio u službu.
Valentinovo je onako jedan simpatičan i nekako blesast, ali opet drag praznik. Za Valentinovo dobijemo cvijeće, kupimo cvijeće, režemo čestitke u obliku srca i u slučaju nekih dajemo ih očevima a ne majkama (mislim na sebe ti nezahvalni sine op.a).
Na taj dan prijateljica je upoznala muža, druga je otkrila sreću u voljenju same sebe. Muškarci koji su odgojeni kao parmaci, koji se više boje suze nego šake, na taj 14.2. imaju službenu dozvolu da budu nježni i romantični i da kažu, bar u bradu, ali ipak kažu, „volim te“ a da ga komšiluk ne proglasi šonjom.
Tad i oni koji ne znaju pjevati da im za života treba, od ranog jutra idu za svojom partnericom ili partnerom i daju sve od sebe da izvuku svaku, ali baš svaku notu u onoj grozno iritirajućoj i nezaobilaznoj pjesmi Magazina:
Simpa, simpa, simpatija si tiiiiiiiiiiiiiiii
Simpatija si moje mladostiiiiiiiiiiiiiiiii
Jer kad sam sa njim cvjeta ruža sto
I svaki dan je Valentinovoooooooooo
I svaki dan je Valentinovoooooooooo
Valentinovoooooooooooooooooooo
Možda sam i ja naivna. Šta predstavljaju ostala 364 dana ako ne jedno veliko ljubavno pismo, samoobnavljajuću čestitku u obliku srca koje naši dragi predragi političari upućuju sami sebi dok mi čekamo u redu da se s njima slikamo po tržnim centrima?
I ja tebe neću
Ako je to tako, a ne vidim što ne bi bilo, možda da mi promjenimo svoj pristup? Da pokrenemo AntiValentinovo i da nam 14.2. bude dan posvećen onima koji nas ne vole, koji svojim poljupcima ne bude strast već prosipaju krv. I da na AntiValentinovo jedino što čuju od nas bude onaj stari Željkov hit:
Ima nešto u tom što me nećeš
Od te laži načisto umreću
Ima nešto u tom što me nećeš
I u tome što ja tebe neću.
Nije loše bar na jedan dan reći „i ja tebe neću.“ Jer voljeti sebe jebiga…nema veće ljubavi. Samo smo to zaboravile.
