Aida Ćorović trideset je godina aktivistica. Gorljivo se bori za ljudska prava, dostojanstvo, ravnopravnost, nenasilje, antifašizam. U novembru je dospjela u vrh vijesti nakon što je privedena jer je gađala mural s likom ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu. Šta se od tada promijenilo? Šta će biti nakon aprilskih izbora u Srbiji? Jesu li Europa i SAD pustile Vučića niz vodu? Zašto vjeruje u ekološke politike
Razgovarala: Senka KURT
Dugogodišnja aktivistica Aida Ćorović do početka devedesetih bavila se likovnom kritikom, arheološkim i arhitektonskim istraživanjima. No, ako nije htjela da se bavi politikom, politika se počela baviti njom.
Od novembra prošle godine zna je cijeli region, kad je uhapšena i na nju su, po ko zna koji put krenule salve uvreda, prijetnji, brutalnih ponižavanja. Jer, “usudila” se Aida, zajedno sa umjetnicom Jelenom Jećimović, napasti jajima mural s likom ratnog zločinca Ratka Mladića u centru Beograda.
Kaže kako je određuje borba protiv fašizma, ali napominje, fašizam nema isto lice kao nekada. On se mijenja kao ljudi, kao situacije.
– Ali fašizam ima pojave koji su iste oduvek, pre svega, duboka dehumanizacija. Fašizam je sistem koji elementarno radi protiv ljudi – ističe na početku razgovora za Interview. ba.
Interview: Ako fašizam nema isto lice onda nema ni antifašizam?
Ćorović: Upravo tako. To je premisa, da antifašiizam mora menjati svoje načine, odgovore, svoje delovanje, svoje organizovanje. Živimo u svetu u kojem je podivljao neoliberalni sistem vrednosti, gde kompanije proždiru ljude, mali broj ljudi postaje zaista enormno bogat, sve je više siromašnih. Sada imamo i kinesko lice brutalizacije rada, gde se nose pelene, jede na nogama, radi bez pauze. Novi fašizam su i svi oblici nasilja nad ljudima, nasilje nad ženama, brutalno uništavanje resursa Planete. Tu su sada svi ovi mali pokreti, oni pokazuju oblike antifašističke borbe. Mislim također da klasično partijsko, političko udruživanje u stranke postaje prošlost. Prisustvujemo smrti takvih načina organizovanja. Mislim da će sve više politika preći da se dešava kroz male pokrete, udruživanja ljudi na lokalu kojih se to direktno tiče.
Bh. vlasti mogu zaustaviti vađenje litijuma
Interview: To se zapravo već sada dešava u Srbiji, na prosvjedima protiv izvlačenja litijuma, dolaska kompanije Rio Tinto u unutrašnjost države?
Ćorović: Videla sam kako su ljudi, na primer u okolini Loznice, hrabro ustali da brane svoje. To su obični ljudi, koji nisu bili svesni na šta su sve spremni. Svi smo iznenađeni tom snagom i željom običnih ljudi da se izbore za očuvanje svoje zemlje. To će, mislim, postati procesi na globalnom nivou ključno važni. I zato je važno da se regionalno povezujemo na ovim pitanjima, jer niti jedna od postjugoslovenskih zemalja nema dovoljno kapaciteta, ljudi su umorni, osiromašeni, politika je brutalizovana da ljudi više ne žele biti u strankama. Ostaje da se organizujemo na lokalu, pa da se regionalno povezujemo na raznim temama – od nasilja nad ženama do ekoloških tema. To su opšta mesta koja nas čine partnerima i osnažuju da delujemo.
Pa ako se litijum vadio u Loznici to će automatski u ekološkom smislu uticati na Bosnu. U evropskom zakonodavstvu stoji, to sam saznala prije nekoliko dana, da bh. vlasti mogu da zaustavi ovaj proces oko litijuma.
Interview: Možemo li se vratiti sad nakratko na novembar, kadaVas je privela policija nakon što ste jajima gađala mural s likom ratnog zločinca Ratka Mladića?
Ćorović: Ništa se nije promenilo. Ja sam trideset godina aktivistkinja. Ovo je samo jedna epizoda. Dve i po godine mene je čuvala policija jer sam jedina progovorila o sprezi organizovanog kriminala i islamističke radikalizacije i odlazaka mladih u Siriju, ja sam bila antiratna mirovnjakinja. Ja sam u Novom Pazaru imala ozbiljne sukobe sa nekadašnjim predsednikom IZ Muamerom Zukorlićem. Borila sam se protiv režima, najpre Slobodana Miloševića, posle i kad je ubijen Đinđić, pa je onda ponovo bilo jasno da Srbija ponovo tone u destrukciju. Da ne govorim poslednjih 10 godina. Ovo je samo eskaliralo, postalo vidljivo i u Srbiji i regionu. Nekoliko dana zvali su me novinari, pa onda pretnje i pljuvanje, ali zadovoljna sam i sretna zbog ljudi koji mi prilaze, čestitaju, pitaju kako da se uključe. To mi govori da Srbija nije čitava pod fašizacijom. Mi vidimo samo vrh ledenog brega i da je, bez obzira na medijsko trovanje, destruktivne procese, ipak veliki broj građana negde na našoj strani, da delimo iste vrednosti i to je za mene utešno.
Interview: No, istraživanja govore suprotno. Predviđa da će Vučićevi narodnjaci na predstojećim izborima u aprilu odnijeti 52 posto glasova?
Ćorović: To su politička istraživanja, a s druge strane ljudi vam nikada neće iskreno reći, pogotovo u Srbiji. Ne smemo zaboraviti, mi imamo ekstremno nasilnu vlast, a Jelenino i moje hapšenje pokazalo je i da je policija puna desničara, tu su parapolicije, navijači, huligani, mladi plaćeni desničari… Mi trebamo biti svesni da je u Srbiji na vlasti ista ekipa koja je 90-tih razorila tadašnju domovinu, iza njih stoje bezbednosne službe, država koja stoji iza ratova, čije su ruke krvave preko ramena, koji su se napljačkali kako ne možemo zamisliti. Sve su to ljudi koji žele da zadrže status quo. Ovde se ne radi o tome da će neko otići s političkog trona već bukvalno održanju o životu. Gomile ljudi, koji su bukvalno došli s margina, postali su ministri, neke baje, direktori državnih kompanija. Oni ne brane Vučića nego sebe. Sve govori da će biti mnogo nasilja za izbore, da se Vučić više ne bori za poziciju, već za sopstveni život. On neće kao Milošević otići i reći: Ja sam izgubio. Vučić zna da će poslije ovoga u zatvor. Na doživotnu robiju. I to je najmanje što mu se može desiti. On zna da će njegovom bratu, njegovim saradnicima biti oduzeto opljačkano i zato se oni bore.
Vučić kao Super Hik
Interview: Kako živi ostatak te Srbije, ta većina koja nije ni politička elita, niti je u Beogradu ili nekom većem gradu?
Ćorović: Užasno siromašno. Za mene je najbolnije što ljudi žive pod uticajem medija, višegodišnjeg ispiranja mozga, više ne veruju sebi. Oni su, bez obzira što im krče stomaci, zadovoljni kad im Vučić da 100 eura. I zbog toga su zahvalni. Neobrazovanje uzima svoj danak. Ljudi ne shvataju da to nije Vučićev, već naš novac. On ništa ne poklanja već otima od nas i kao Super Hik otima od siromašnih i daje bogatima. I onda nam uzme 1000, a pokloni 100 eura. I zato mu trebamo ljubiti ruke?!
Interview: Vratit ću se na medije. Uvijek se pitam kako Vi, da tako kažem, normalni iz Srbije, savladavate to trovanje koje dolazi iz medija, tu stravičnu medijsku sliku koja se kao puzzle slaže sve u cilju održanja vlasti Aleksandra Vučića?
Ćorović: Teško je. Naši novinari trpe brutalno nasilje. Njih čereče po tabloidnom smeću. Svako malo čujemo da je neko od novinara pregoreo, umro premlad. Beograd, Novi Sad i još poneki veći grad mogu recimo gledati N1, sve drugo je potpuni mrak. Ljudi van Beograda ne znaju za razne afere što se svakodnevno otkrivaju – Jovanjica, Krušik. Oni ne znaju da je država direktno umešana u kriminal, trgovinu narkoticima, oružjem. Oni ne znaju da je država kriminalna organizacija koja je zaposela ovu teritoriju. Nemogući su uslovi…
Interview: Kako Vi, kad ste svega svjesni, razlučujete stvari?
Ćorović: Ja sam došla na Igmanski marš i potpuno sam šokrana. Za mene je ovo kulturološki šok. Jer u Srbiji je bolje da kažete da ste antihrist nego antifašista. A mi na vlasti imamo prave fašiste – ljude koji su zamesili rat 90-tih, ljude koji stoje iza ratnih zločina, naredili genocid, opsadu Sarajeva, bele trake u Prijedoru… Vratili se ti isti ljudi… U Bosni možda sve drugo nevalja, ali su makar tekovine antifašizma javne, iza njih će stati neke vlasti… To je u Srbiji nemoguće. Zato sam se distrancirala od svakodnevnog praćenja medija, pogoto od onoga što pričaju Vučić ili Brnabić. Nemam želju slušati laži. Znam kakva pogan može da izađe iz njihovih usta. Dovoljno sam već čula.
Interview: Čini mi se da se ni malo ne kajete jer proteklih 30 godina birate, rekla bih, teži put.
Ćorović: Možda sam odabrala teži put, ali je to hrabar, častan put. Nisam išla prečicama. Nemam razloga biti nesretna. Naučila sam da je privid da su kratki putevi dobri i laki. Nemam dilemu da li sam pogrešila.
Đavo je došao po svoje i to s kamatom
Interview: Kažete i kako moramo ponovo, savladati neke lekcije. A meni se čini da to danas živimo u BiH. Pričamo o ratu, strahujemo, razmišljamo gdje otići, kome. Ovdje niti jedna generacija od 90-tih nije živjela u miru. Već u izostanku rata. Kako Srbija živi kad ne živi ni u ratu ni u miru?
Ćorović: Rat nije samo kad se ratuje, padaju granate. Tad znaš na čemu si. Mi sada imamo ogroman rat, ne samo u Srbiji, već globalno, protiv običnog čoveka. Mnogi su siromašni, nemaju pijaću vodu, šta da jedu. Nama u Srbiji pokušavaju da otmu reke, zagade vazduh… Sve to meni liči na početak buđenja ljudskog roda. Ljudski rod se neće pomeriti iz status quoa, već jedino kad se počnu ekstremno bolne stvari. Zbog ličnog, proživljenog bolnog iskustva. Šta treba još da nam se desi? Da ljudi razumeju da fašizam, šovinizam, nacionalizam radi protiv njih. Znam, mnogi su prigrlili te ideje, ali to se ipak obije o glavu. Zlo se uvek vrati odakle je počelo. Zaboravljaju mnogi da su bacali cveće na tenkove koji su išli na Vukovar, pravili se da ne postoji opsada Sarajeva, poriču da se desio genocid u Srebrenici. Izvinite, prijatelji ista je ekipa došla da vas satre. Jeste li očekivali nešto drugo? Đavo je došao po svoje u Srbiju. I to s kamatom.
Interview: Cijeli projekat iskopavanja rudnika i Rio Tinto za sada je stopiran. Valjda dok ne prođu izbori u aprilu. A onda…sve iz početka?!
Ćorović: To je čisti fol. Imam informacije da je u pitanju samo dogovor. Ali, građani su počeli da se bune, na lokalnom nivou. Oni su rešili da ne dozvole da im se dešava što država hoće.
Interview: A na državnom nivou, vidite li neku ozbiljnu, jaku opoziciju Vučiću?
Ćorović: Meni je najbliža, mada imam zamerke, levo zelena grupa, koja ima u svom programu elemente antifašizma, jasno se profiliše prema ratnim zločinima. Oni su levičari, ekološki nastrojeni. To je za mene način borbe protiv fašizma. Za ove koji za sebe tvrde da su stvarna opozicija (Đilas, Jeremić…) pokazat će vreme. Mene od njih odbija to što ne vidim jasno obračunavanje s prošlošću, to su vidljivo desne stranke. Mora postojati crvena linija jer ja nemam šta da pričam s ljudima koji se zalažu za četničke vrednosti, koji drugom ljudskom biću ne žele dobro. To su elementarne podele na dobro i zlo.
Interview: Vaše elimantorno pitanje u odnosu prema ljudima, tako ispada je, jesi li fašista ili antifašista.
Ćorović: Apsolutno. Puno je tih eliminatornih pitanja. Neke smo već pomenuli – od genocida u Srebrenici, do toga šta misliš da se reka strpa u cev, da se proda zemlja nekom paceru iz Kine ili Amerike, svejedno, šta misliš o odnosu prema LGBT osobama, izbeglicama, šta misliš o nasilju nad ženama. To su za mene kontrolna pitanja. To su pitanja o fašizmu i antifašizmu.
Interview: Šta se dešava u Vašem zavičaju, u Novom Pazaru? Kakve su političke i društvene prilike, posebice nakon smrti Muamera Zukorlića?
Ćorović: Malo me je Pazar umorio. Mnogo sam ružnih stvari doživela. Mnogo je lakše kritikovati druge, postati heroina kad kreneš na Mladića. Budi ti Srbin pa pljuni Mladića. I tako dalje. Stegni zube i istrči svojima na crtu. Mnogo sam više maltretiranja doživela tamo.
Smem potpisati da stranci preziru Vučića
Interview: U svemu ovome gdje mi živimo, šta živimo, bitnu kariku predstavljaju stranci – Bruxelles, Washington, Moskva, Istambul, Peking, Berlin… BiH je faktički protektorat, ali kako je to u Srbiji. Čini se da Vučić uživa veliku podršku svih tih svjetskih centara.
Ćorović: Ne bih rekla da je u pitanju išta više od brutalnog interesa. Nema tu poštovanja, emocija. Pre par dana mi je rekao jedan prijatelj, kojem verujem, a koji je kredibilan, da je video kartu mogućih istraživanja rudnika u Srbiji. Sve što praktično postoji od rudnika, voda je već da se raznim strancima proda. Da vidimo šta se dešava na Kosovu? Šta je sa Trepčom, branom Gazivode? Britanci su iza toga. Aerodrom u Beogradu? Iza su Francuzi. Gdje su Nemci? Šta Amerikanci? Šta Kinezi? Samo treba pratiti tokove novca.
Interview: Zapravo njegov status u međunarodnim krugovima ovisi o tome koliko je zemlje (ras)prodao?
Ćorović: Apsolutno. Smem da potpišem da ga oni preziru, ali ga trpe. Vučić je pre svega obećao da će rešiti Gordijev čvor s Kosovom. U međuvremenu je krenuo novi kolonijalizam, koji ima tendenciju da za jeftine pare pokupi najbolju zemlju, besmislenu radnu snagu, da od nas dobiju ono što ne smeju u Evropi. Kineze i onako nije briga. U Srbiji mogu da rade šta hoće. I to je razlog zbog koga drže Vučića. Treba pratiti šta će se dešavati s promenom administracija u Americi i Nemačkoj. Meni se čini da su i Evropa i Amerika već pustili Vučića niz vodu i da sada traže partnere u Srbiji. Nisu presrećni time što vide kao opoziciju. Mislim da se sada traga za novom garniturom kojoj mogu pomoći. Opozicija je Zdravka Ponoša istakla kao kandidata za predsjednika. On je američki đak, ima kontakte sa NATO-om. Sa odlaskom Vučića će se stabilizovati i odnosi sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom. Jer, ta šizofrenija koja je prisutna u BiH je dobrim delom pothranjena iz Beograda. Stranci znaju da će se stvari stabilizovati. No, ključno je pitanje da li je stvarno toj međunarodnoj zajednici stalo da ovde bude dobro. A opet mi nemamo snage, imamo političke lidere koji nas vode u sunovrat. Mi smo između ćekića i nakovnja i to me duboko vređa.
