Trenutna dešavanja u Srbiji i regionu, ali i šire, nam pokazuju da je započet proces zagovaranja za uskraćivanje osnovnih prava i sloboda, kao i ograničavanje prostora ženama za donošenje odluka o sopstvenim identitetima, tijelu i seksualnosti, ličnim i političkim izborima i akcijama
Razgovarala: Rubina ČENGIĆ
Miroljubivi pokret Hod za život u Hrvatskoj je aktuelan još od 2016. godine, a prošle godine protesti kojima je cilj kriminalizovati abortus održani su u 12 gradova. Poljska je značajno pooštrila zakone za abortus, a kao posledica toga preminule su najmanje 2 žene. Abortusi se ne pokušavaju smanjiti seksualnim obrazovanjem već kontrolom žena, a zakoni nisu jedini način na koji se žene pokušavaju kontrolisati. Nekad je od zakona mnogo jače običajno pravo koji podstiču širenje dezinformacija o ovim temama, kaže ili upozorava Jelena Višnjić, direktorka Feminističkog kulturnog centra.
Jelena Višnjić je profesorica na Univerzitetu u Novom Sadu, jedna je od osnivačica i direktorka BeFem – Feminističkog kulturnog centra, koordinatorka je programa Feministička medijska kultura: proizvodnja roda, predavačica u Centru za ženske studije u Beogradu i aktivistkinja feminističkog pokreta. Od februara 2021. sa timom saradnica na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu vodi jednosemestralni kurs Politike reprezentacije: rod i nasilje.
Desničari i crkva protiv emancipacije
INTERVIEW: Kako je uopšte došlo do nastanka antirodnih organizacija, pa i pokreta, ko stoji iza njih, šta je njihov cilj?
VIŠNJIĆ: Pod uticajem globalnih trendova antirodni pokreti u Srbiji postaju sve jači i teže ka ograničavanju prava i sloboda žena. Ovi pokreti su usko povezani s organizacijama iz drugih zemalja, imaju stabilne izvore finansiranja iz više država i kompanija. Širenje uticaja desničarskih i antirodnih grupa u Srbiji može se povezati s globalnim uzrocima kao što su ekonomske i političke krize, te krize nacionalnog identiteta, ali je takođe oblikovano i lokalnim specifičnostima uključujući ratne traume i glorifikaciju ratnih zločina iz devedesetih. Desničarske organizacije i Srpska pravoslavna crkva ne samo da se protive emancipaciji žena, već se uporno protive tim vrednostima i otvoreno krše prava garantovana Ustavom i zakonima Srbije.
INTERVIEW: Koje antirodne akcije vi prepoznajete ili vidite u Srbiji, pa i BiH?
VIŠNJIĆ: Napad antirodnih pokreta i Srpske pravoslavne crkve na prava i slobode žena vidljivi su, pre svega, u polju reproduktivnih i seksualnih prava i zdravlja, obrazovanja i relativizovanja rodno zasnovanog nasilja. U septembru 2022. godine, na inicijativu Srpske pravoslave crkve, Ministarstvo prosvete u Vladi Srbije je ekspresno naredilo izmenu udžbenika u delovima sadržaja koji se odnose na rodnu ravnopravnost i diskriminaciju. Iz vrha SPC već nekoliko puta su zahtevali zabranu abortusa, a ove godine zahtevali su ukidanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti i rodno osetljivi jezik su označili kao uzrok nasilja i najveću pretnju tradicionalnoj porodici. U maju 2023. godine u Beogradu je održana prolife konferencija – budući da abortus u kontekstu Srbije do sada nije problematizovan osim u diskursu Srpske pravoslavne crkve i političara i grupa sa desnog spektra, uključujući i one na vlasti. Održavanje konferencije je za nas bio pouzdan znak da se u našem kontekstu mobilišu grupe za ograničavanje prava na abortus, a potom i drugih ostvarenih prava i sloboda žena. Ujedno sa ovom konferencijom organizovana je i porodična šetnja u organizaciji gradonačelnika Beograda i Srpske pravoslave crkve koji pozivaju na vraćanje tradicionalnim vrednostima tradicionalne porodice i čija se retorika poklapala sa retorikom agende pro-life konferencije. Agresivni stavovi Srpske pravoslavne crkve i Sinoda, kao i sve češća odgovornost same države kroz postavljanje desničarskih predstavnica na ključne pozicije kao što je Ministarstvo za brigu o porodici doprinose promociji nataliteta putem eksploatacije ženskih tela. Paralelno s tim, aktivnosti antirodnih pokreta su usmereni da napadaju na seksualno i reproduktivno zdravlje žena i prava kao što su abortus, kontracepcija i potpomognuta oplodnja.
Država u savezu s nasilnicima
INTERVIEW: Ko bi trebao da reaguje kada te akcije izađu iz okvira ustava ili međunarodnih akata koja definišu i garantuju poštivanje ljduskih prava?
VIŠNJIĆ: Politika Republike Srbije prema desničarskim grupama se ogleda u odsustvu kaznene politike, nedostatku sistemskog pristupa u prevenciji i suzbijanju desnih ekstremističkih grupa. To se vidi i u neadekvatnom procesuiranju slučajeva nasilja. A sve to doprinosi legitimizaciji desnog ekstremizma u političkom diskursu. U odsustvu jasne političke volje za sankcionisanjem, zabranom ili ukidanjem ovih pojava te grupe i njihov uticaj u našem društvu samo rastu. S druge strane, primetno je da žene koje odluče da podignu glas protiv rodnog i institucionalnog nasilja i ukažu na iskustva seksualnog uznemiravanja ili regresiju zakonskog okvira, bivaju izložene javnom progonu i napadu konzervativnih grupa i pojedinaca. Državne institucije koje bi im trebale pružiti zaštitu često postaju saveznice nasilnika kroz odsustvo kaznene politike i nedostatak spremnosti za prevenciju i sistemski rad na suzbijanju nasilja i diskriminatornih praksi. Trenutna dešavanja u Srbiji i regionu, ali i šire nam pokazuju da je započet proces zagovaranja za uskraćivanje osnovnih prava i sloboda, kao i ograničavanje prostora ženama za donošenje odluka o sopstvenim identitetima, tijelu i seksualnosti, ličnim i političkim izborima i akcijama.
Rastući uticaj ekstremizma
INTERVIEW: S pojavom AFŽ-a i sticanjem prava glasa imali smo vrlo izraženu solidarnost među ženama – ima li je sada jer nerijetko upravo žene vode te antirodne organizacije (udruženja porodica sa 4+ djece i slično)?
VIŠNJIĆ: Iako danas većina političkih partija i institucija ima ženske predstavnice u izvršnim telima, njihova realna participacija u procesu donošenja odluka, uticaj i moć su niski. Sećam se jednog razgovora sa Snežanom Jakovljević iz Peščanika koja mi je tad rekla da je grad Kruševac dobar primer za ovu tvrdnju, jer nikad nije bilo više žena u strukturama moći i institucijama, ali one ne sprovode feminističke politike. Upravo je reprezentacijska politika doprinela prodoru političarki desnog spektra, i lokalno i globalno. Ono što živimo i čemu svedočimo danas je rastući uticaj ekstremno desnih organizacija, nacionalizam, militarizam i klasna podeljenosti. Jer, jasno je, savezništvo konzervativnih tendencija krunisano je patrijarhalnim vrednostima koje uzrokuju izloženost žena sistemskom nasilju i diskriminaciji. I zato to jeste goruće pitanje za feminstički aktivizam danas. A solidarnost postoji među nama koje delimo iste politike i vrednosti.
Prvi, drugi, treći korak
INTERVIEW: Šta bi moglo biti odgovor na inicijative/ideje/zahtjeve antirodnog pokreta – jer se stiče utisak da preuzimaju kontrolu (u BiH, odnosno u RS su uspjeli skinuti s dnevnog reda Skupštine zakon o zabrani nasilja u porodici koji je u prvom čitanju jednoglasno usvojen, traže od škola da ne vode učenike u “žive biblioteke” jer tamo ima LGBTIQ+ osoba, u školama se govori protiv abortusa, u Hrvatskoj je sve više medicinskog osoblja koje se poziva na prigovor savjesti…. ) ?
VIŠNJIĆ: U novembru 2023. BeFem je, u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom organizovao konferenciju Razgovor o seksualnim i reproduktivnim pravima žena u EU i državama Zapadnog Balkana: stanje, izazovi i strateški pravci uz online uključenje iz Brisela i Podgorice. Razgovor je bio fokusiran na Rezoluciju EU Parlamenta o seksualnim i reproduktivnim pravima žena. Posebno ističemo doprinos Neil Dattta iz Brisela iz foruma Evropskog parlamenta za seksualna i reproduktivna prava koji je dao poseban osvrt obzirom na rast antirodnih narativa i konzervativnih grupa u Evropi i predstavio strategiju 5D za borbu protiv antirodnih pokreta koja obuhvata ključne korake. Prvo, treba razotkriti identitet i stvarnu prirodu antirodnih aktera. Zatim treba razoružati njihove taktike analizom i pripremom odgovora. Treći korak je dislociranje, odnosno udaljavanje ovih grupa od ključnih pozicija moći. Takođe je važno demonetizovati, odnosno prekinuti njihovo finansiranje, posebno iz državnih izvora. Na kraju je potrebno razviti strategije za zaštitu ciljanih osoba i unaprediti zakone i politike radi čvrste zaštite ljudskih prava. Posebno ističem značaj regionalnog uvezivanja u kreiranju strategija u borbi protiv rasta antirodnih politika koje su pretnja za sigurnost žena i prvenstveno njihova seksualna i reproduktivna prava. Miroljubivi pokret Hod za život u Hrvatskoj je aktuelan još od 2016. godine, a prošle godine protesti kojima je cilj kriminalizovati abortus održani su u 12 gradova. Poljska je značajno pooštrila zakone za abortus, a kao posledica toga preminule su najmanje 2 žene. Abortusi se ne pokušavaju smanjiti seksualnim obrazovanjem već kontrolom žena, a zakoni nisu jedini način na koji se žene pokušavaju kontrolisati. Nekad je od zakona mnogo jače običajno pravo koji podstiču širenje dezinformacija o ovim temama.
(Tekst je napisan u saradnji sa Helsinškim parlamentom građana u okviru projekta „Naš otpor“, kojeg podržava švedska fondacija Kvinna till Kvinna i UK International Development.)
