Prije više od 15 godina vlast Republike Srpske zamislila je da gradi tri hidroelektrane na rijeci Bistrici, kod Foče, a ta zamisao do sada je koštala Srpsku desetine miliona maraka. Deceniju i po rađene su strategije, studije, projekti, trošio se novac, te prebacivalo vlasništvo nad hidroelektranama koje postoje samo na papiru
Vlada Republike Srpske je 2006. godine dala koncesiju za izgradnju četiri hidroelektrane „Elektrodistribuciji“ Pale koja je zbog toga osnovala preduzeće „HE Bistrica“. Četiri hidroelektrane na rijekama Bistrici i Janjini trebale su da budu ukupne snage oko 38 MW.
RS prodala, pa opet kupila HE Bistrica
Vlada je zatim 2008. godine odlučila da uključi „Kaldera company“ Milenka Čičića iz Laktaša u gradnju tih hidroelektrana vrijednih oko 150 miliona maraka, a Skupština akcionara “Elektrodistribucije” Pale predala je, bez konkursa, 90 odsto vlasničkog udjela u „HE Bistrica“ laktaškoj kompaniji za 6,8 miliona KM.
Za Čičića je poznato da je blizak članu predsjedništva BiH iz Republike Srpske Miloradu Dodiku. Dodik je godinama poslovne sastanke održavao u Čičićevom motelu „Kaldera“ u Laktašima.
Međutim, nekoliko godina kasnije, 2012. godine „Kaldera“ je zbog nedostatka novca za izgradnju hidroelektrana ponudila „Elektrodistribuciji“ Pale da otkupi udio u poduzeću „HE Bistrica“. Otkup nije realizovan, a u vlasništvu „HE Bistrica“ pojavljuje se firma „Energo Bosna“ Prag, Češka.
Hidroelektrane nikada nisu izgrađene, a iz nepoznatog razloga, „HE na Drini“ u februaru 2019. godine nude da otkupe 51 odsto udjela u „HE Bistrica“, s tim da otkupe cjelokupan udio „Elektrodistribucije“ Pale (10 odsto), te dio (38,5 odsto) vlasništva češke i (2,5 odsto) laktaške firme. Brzo je usvojeno da to bude plaćeno 10,5 miliona KM.
Nedugo zatim, krajem 2019. godine, Skupština akcionara „HE na Drini“ odlučuje da kupi i preostalih 49 odsto udjela u društvu „HE Bistrica“ za oko 11 miliona maraka.
Tako je preduzeće, koje je prodala za 6,8 miliona, Srpska otkupila za oko 21 milion maraka.
Ozvaničenje gradnje
Tek nakon kupovine ispostavilo se da „HE na Drini“ nemaju novac za gradnju hidrocentrala, a nijedna banka nije htjela da im da kredit za te namjene, što je samo bila potvrda neopravdanosti preuzimanja „HE Bistrica“.
Uprkos tome izgradnja tri hidroelektrane ozvaničena je. Kamen temeljac za početak građevinskih radova na izgradnji hidroelektrana na rijeci Bistrica postavljen je 27. decembra 2021. godine, uz prisustvo premijera RS Radovana Viškovića i ministra energetike i rudarstva RS Petra Đokića, i to bez potrebnih građevinskih i ekoloških dozvola, kao i bez novca za gradnju.
Za taj projekat falila je i Investiciona odluka preduzeća „HE Bistrica“, preporuka Odbora za reviziju i Nadzornog odbora preduzeća, kao i odluka Vlade Republike Srpske i Skupštine akcionara „HE na Drini“, u čijem je vlasništvu preduzeće „HE Bistrica“. Prekršena su najmanje dva zakona i niz drugih procedura, pokazuje analiza portala CAPITAL.
Naknadna Investiciona odluka
Uvidom u dostupnu dokumentaciju vidljivo je da su radovi na izgradnji hidroelektrana u Foči, vrijednosti 201 milion maraka, započeti i da pri tome nije ispoštovan član 5. stav 1. Zakona o javnim preduzećima koji kaže da Skupština javnog preduzeća donosi plan poslovanja i program investicija, kao i članovi 281. i 290. Zakona o privrednim društvima koji propisuju nadležnost Skupštine akcionara.
Tek dva mjeseca nakon početka radova, u februaru 2022. godine, „HE Bistrica“ zahtijeva saglasnosti na Investicionu odluku za izgradnju tri hidroelektrane na rijeci Bistrici. Krajem februara o tome je odlučio Odbor za reviziju i Nadzorni odbor, dok je Odluka Vlade Republike Srpske o davanju saglasnosti donesena tek 10. marta 2022. godine.
Što se tiče finansiranja, s obzirom da su propala dva pokušaja da se obezbijedi kredit od strane banaka za projekat gradnje hidrocentrala, kao dužnik moralo je da se pojavi Matično preduzeće “Elektroprivreda Republike Srpske” koje je 14. aprila sa Unicredit bankom Banjaluka potpisalo ugovor vrijedan 30 miliona KM za finansiranje izgradnje HE “Bistrica”.
Međutim, ni to nije značilo da radovi mogu da počnu, jer odluku o tome nije donio vlasnik, odnosno Skupština akcionara „Hidroelektrana na Drini“. Tek na sjednici 15. aprila ove godine razmatrana je Odluka o davanju saglasnosti na Investicionu Odluku za izgradnju Hidroelektrana B-1, B-2a i B-3 na rijeci Bistrici.
Na kraju Investiciona odluka treba da bude donesena i na Skupštini društva „HE Bistrica“.
Dozvole istekle, Studija uticaja puna nedostataka
Investitor, odnosno preduzeće „HE Bistrica” na informativnoj tabli navelo je da se radi o pripremnim radovima na izgradnji hidroelektrana, a kao osnov za početak takvih radova navedene su građevinske dozvole koje su prestale da važe još 2013. i 2014. godine.
Iz Centra za životnu sredinu rekli su tada da investitor bespravno izvodi i planira izvoditi radove na osnovu nevažećih ekoloških i građevinskih dozvola, te su zahtijevali hitnu obustavu i zabranu radova do daljnjeg.
„Za navedena postrojenja nisu nikada obnovljene ekološke dozvole, koje u momentu početka izgradnje nesporno moraju biti izdate, adekvatne i važeće“, naglasili su u Centru.
Da ne postoje važeće ekološke dozvole, koje prethode izdavanju građevinskih dozvola, potvrdili su i u Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS.
Isto Ministarstvo je naložilo izradu Studije uticaja na životnu sredinu za svaku od tri planirane hidroelektrane, a tek po odobravanju ovih studija izdaje se građevinska dozvola.
Kinezi još zvanično nisu zatražili preuzimanje koncesije za „Ugljevik 3“
Đokić je rekao da se Kinezi nisu obratili Ministarstvu u vezi sa preuzimanjem koncesije za izgradnju TE „Ugljevik 3“ od Rašida Serdarova, iako su namjeru o tome objelodanili.
„Mi nemamo nikakve aktivnosti povodom toga, niko nije podnosio nikakve zahtjeve. Mislim da nije tačno da su se dogovorili, moguće da su samo razgovarali ili da imaju namjeru preuzeti. Vidjećemo“, rekao je Đokić.
Javna rasprava po pitanju Nacrta studije uticaja za projekte izgradnje hidroelektrana „Bistrica“ održana je početkom aprila u Foči, a na njoj su zainteresovani građani i predstavnici mjesnih zajednica poslali jasnu poruku da ne žele hidroelektrane na svojoj rijeci.
„Na javnoj raspravi utvrđeno je da niz podataka u samoj studiji nije tačno i da su neophodni potpuno novi podaci kako bi se utvrdio stvarni uticaj hidroelektrana na životnu sredinu. Na rijeci Bistrici postoji već jedna mini hidroelektrana što nije podatak koji stoji u studiji, a to su priznali i izrađivači studije. Takođe, potvrđeno je da ne postoje novi podaci kada je u pitanju proticaj rijeke, jer se studija poziva na podatke iz 2006. godine. I sami izrađivači studije su rekli da su neophodni novi podaci kako bi se mogao utvrditi i biološki minimum, ali i niz drugih uticaja, na šta su građani kontstatovali da ne žele biti obmanjivani zastarjelim i nepotpunim podacima“, naglasili su u Centru za životnu sredinu.
Takođe je istaknuto da građani Miljevine imaju problema i sa poplavama, a nemaju nikakvih garancija da će i od budućih poplava biti sačuvani ako do izgradnje hidroelektrana dođe.
S druge strane, ministar energetike i rudarstva Petar Đokić za portal CAPITAL je potvrdio da je kineska kompanija AVIC partner u izgradnji tri hidroelektrane na Bistrici.
„Radovi su počeli, oni rade ono što je planirano u ovoj fazi i nemamo informaciju da tu ima bilo kakvih poteškoća“, istakao je Đokić.
Na pitanje da li postoje dozvole za taj projekat, Đokić je rekao da dozvole nisu istekle, da nema tu informaciju.
„Imam informaciju da su sve dozvole uredne, inače ne bi se moglo ući u taj projekat. Moguće da će neke dozvole isteći, ali one će biti obnovljene“, kazao je Đokić.
Zaštićena područja
Na javnoj rapsravi je konstatovano da, uz pomenute objekte koji se planiraju i akumulacije koje će se stvoriti, postoji nekoliko zaštićenih područja i onih koji tek trebaju biti. Tu su Nacionalni park Sutjeska, Spomenik prirode pećina Kuk, a za zaštitu je predviđen i sam kanjon Bistrice prostornim planom RS do 2025. godine. Ukazano je na bogatstvo rijeke ribljim vrstama i da kanjon Bistrice služi kao migratorni koridor i prostor u kojem mnoge ugrožene vrste obitavaju, kao što su mrki medvjed, ris, potočna pastrmka i potočni rak koja je ujedno i strogo zaštićena vrsta, a o kojoj nema ni riječi u studijama zaštite.
Kinezi kao partneri
Nakon što su ugovorili milionske poslove izgradnje više hidroelektrana u Republici Srpskoj, autoputa Bajaluka – Prijedor i druge projekte, Kinezi u Srpskoj sada traže način da dobiju projekte uređenja rijeka i regulisanja otpadnih voda u najvećim gradovima Srpske, saznaje portal CAPITAL.
Ministar energetike i rudarstva u Vladi Srpske Petar Đokić kaže da je, u dosadašnjoj fazi saradnje koja je uspostavljena sa Narodnom Republikom Kinom i nekim njihovim kompanijama, Vlada zadovoljna.
„Ono što je u okviru usaglašenih obaveza, one se odvijaju prema dinamičkom planu. Ugovori koje smo potpisali, oni se realizuju. Mi imamo aktivno nekoliko ugovora, a najveći je sa kineskom „Eksim“ bankom oko finansiranja projekta HE „Dabar“ koji je zaključen krajem 2021. godine. Taj projekat je aktiviran“, istakao je Đokić.
On je podsjetio da je kompanija „Elnos“, koja je izvođač sa kineskom kompanijom „China Energy Gezhouba Group“, potpisala ugovor sa „Voith Hydro“ iz Austrije o saradnji na projektu izgradnje HE „Dabar“, odnosno o isporuci elektro i mašinske opreme.
„To je najvažniji korak u aktiviranju projekta HE „Dabar“. S dokapitalizacijom „Hidroelektrana na Trebišnjici“, a time i „HE Dabra“ biće stvoreni svi preduslovi za aktiviranje finansijskih sredstava po ugovoru sa kineskom „Eksim“ bankom za taj projekat. Kineska kompanija je izvođač radova i mislimo da oni imaju kapacitete da taj projekat realizuju u skladu sa određenom ugovorenom dinamikom“, kazao je Đokić.
