Deveti maj: Šta će se desiti ako Putin zvanično objavi rat Ukrajini?

Vanredno stanje u Rusiji reguliše nekoliko zakona – o vanrednom stanju, odbrani, mobilizaciji, vojnoj obavezi i vojnoj službi. Oni se dotiču skoro svih državnih oblasti – javni život, vlast, privreda, poslovanje, štampa, politička kontrola i druge

Ali šta bi zapravo značila zvanična objava rata? I kako bi izgledala opšta mobilizacija? Ruska vlada insistira na tome da sprovodi „specijalnu vojnu operaciju“.

Korištenje reči „rat“ i „invazija“ u vezi sa vojnom akcijom u Ukrajini praktično je zabranjeno, prenosi BBC.

Ali usred spekulacija oko promjene terminologije, britanski ministar odbrane Ben Wallace rekao je za LBC radio:

Mislim da će se on pomjeriti sa svog stanovišta ‘specijalne operacije’… Pripremao je teren, postavljao je temelje da može da kaže: ‘Vidite, ovo je sada rat protiv nacista… Treba mi još ruskog topovskog mesa… Ne bih bio iznenađen ako 9. maja objavi da smo ‘sada u ratu sa svjetskim nacistima’.

Missiles are driven through Moscow in preparation for the 9 May parade
Na ruskoj paradi povodom Dana pobjede predstavlja se niz naoružanja koje se transportuje u grad (Getty Images)

U SAD, zvaničnici su iznijeli slične procjene.

Objava rata

Portparol Stete departmenta saopšćio je ranije da bi „bila velika ironija kad bi Moskva iskoristila povod ‘Dana pobede’ da objavi rat – što bi im samo po sebi dozvolilo da osigurajuregrute onako kako to ne mogu sada.“

CNN se poziva na izvore koji sugerišu da bi Putin mogao da iskoristi Dan pobjede kao povod ili da saopšti šta je sve ostvario u Ukrajini ili da objavi eskalaciju vojnog sukoba, ili čak možda oba. Međutim, najvjerovatniji scenario je upravo objava rata.

On kaže da bi zvanična objava rata mogla da pokrene javnost da pruži podršku vojnoj akciji u Ukrajini i takođe omogući ruskoj vladi da objavi mobilizaciju snaga koje su Rusiji očajnički potrebne u ovom trenutku.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u srijedu za izveštaje o mogućoj objavi rata: „Nije istina. To je glupost.“

Dvadesetog februara, tri dana pre nego što je započela takozvana specijalna vojna operacija, Peskov je za izvještaje o planiranoj invaziji ruskih snaga na Ukrajinu rekao da su provokacija i namjerno izazivanje histerije.

Sjetite se da tokom čitave istorije Rusija nikad nije napala nikoga. I Rusija, koja je preživjela tolike ratove, poslednja je zemlja u Evropi koja bi uopšte željela da izgovori riječ ‘rat’ – rekao je Peskov.

Russian president Vladimir Putin

Papa Franjo je izjavio da mu je mađarski premijer Viktor Orban rekao tokom susreta 21. aprila da ruska vlada planira da okonča vojnu akciju 9. maja.

Početkom marta, Putin je izjavio da ne postoji osnova za uvođenje vanrednog stanja ili bilo čega sličnog zato što bi se to desilo samo ako postoji invazija od spolja.


Spisak djela koja bi mogla da se protumače kao strana agresija, prema ustavnom zakonu Ruske Federacije „o vanrednom stanju“:

  • Invazija na Rusku Federaciju vojske neke druge zemlje, vojna okupacija ili aneksija teritorije ili nekog njenog dijela

  • Upotreba oružja protiv Rusije. Na primer, granatiranje ili bombardovanje

  • Blokada luke i obale

  • Napad neke strane vojske na ruske snage, nevezano za to gdje se nalaze

  • Dozvoljavanje drugoj državi da koristi teritoriju da bi napala Rusiju

  • Slanje naoružanih grupa iz strane države, neredovne vojske ili plaćenika koji bi mogli da se koriste kao vojska protiv Rusije.


‘Ratno stanje’ i vanredno stanje

Nakon što Rusija zvanično objavi rat, moglo bi da bude uvedeno i vanredno stanje.

Ta procedura nije definisana zakonom, već su samo navedeni uslovi u kojima bi mogao da se objavi rat.

Rat bi manje ili više doveo do vanrednog stanja, mada su to u pravnom smislu različiti pojmovi.

„Ratno stanje“ se odnosi na međudržavne odnose, dok je „vanredno stanje“ poseban pravni režim u okviru same države.

Član 18 zakona o odbrani kaže: „Ratno stanje proglašava federalni zakon u slučaju oružanog napada na Rusku Federaciju neke druge države ili grupe država, kao i kad je neophodno sprovesti međunarodne sporazume Ruske Federacije“.

Međunarodno pravo

Koncept objave rata pokriven je u međunarodnom pravu.

U konvenciji o pokretanju vojne akcije, dogovorenoj u Hagu 1907. godine, navodi se da vojna akcija ne smije biti pokrenuta bez prethodnih i nedvosmislenih upozorenja koja poprimaju oblik ili motiva za objavu rata ili ultimatuma pod prijetnjom rata.  Poslije toga zemlja prelazi u ratno stanje.

Vanredno stanje u Rusiji reguliše nekoliko zakona – o vanrednom stanju, odbrani, mobilizaciji, vojnoj obavezi i vojnoj službi.

Oni se dotiču skoro svih državnih oblasti – javni život, vlast, privreda, poslovanje, štampa, politička kontrola i druge.

Russian police carry an anti-war protester away
Uvođenjem vanrednog stanja vlast dobija dodatna ovlaštenja kojim može zabraniti okupljanja i proteste

 

Predsjednik i vlada dobijaju dodatna izvršna ovlaštenja.

Političke stranke mogu biti zabranjene, mogu da se zabrane okupljanja i protesti, kao i da se uvede cenzura. Može da se ograniči kretanje, uključujući zabranu odlaska u inostranstvo ili promjene mjesta boravka. Može da se uvede policijski čas, stanovnicima u svakom trenutku može da se zaplijeni imovina za potrebe vojske. Može da se zabrani prodaja oružja i mnogih drugih artikala. Ove mjere navode se u Članu 7 Zakona o vanrednom stanju.

Mobilizacija

Pod vanrednim stanjem, vlada može da proglasi mobilizaciju, koja može biti djelimična ili opšta i može da se uvede samo u nekim dijelovima zemlje.

Do mobilizacije ne dolazi automatski čim se uvede vanredno stanje – ono može biti uvedeno sa njom ili bez nje.

To nije samo pitanje onih koji će dobiti poziv za vojsku. Mobilizacija utiče i na vladu, industriju i čitavu privredu.

Ali iznad svega, suština je u oružanim snagama koje popunjavaju svoje redove rezervama. Rezerve čine mobilizovano ljudstvo i mobilizovani resursi.

Rezervisti

Prva grupa najbolje pripremljena za mobilizaciju sačinjena je od rezervista koji su potpisali specijalan ugovor sa državom. Drugu grupu čine svi drugi rezervisti koji su odslužili nacionalni vojni rok. Neki od onih koji bi mogli biti pozvani u slučaju mobilizacije mogu dobiti garancije da neće izgubiti posao. To je zato da bi fabrike i organi vlade mogli da nastave sa radom.

Objava rata i mobilizacija mogli bi da reše najmanje dva problema koje su mnogi eksperti zapazili kod ruske vojske.

Nedostatak ljudstva za rat i vojnici koji odbijaju da idu da se bore u ukrajinskoj ratnoj zoni.

U ovom trenutku, posmatrači kažu da se ruski napad na Ukrajinu odvija prilično sporim tempom.

Neimenovani američki zvaničnik iz resora odbrane izjavio je da su ruski vojnici ostvarili male napretke istočno od ukrajinskih gradova Izjuma i Popasne, ali je napredovanje „sporo i neravnomjerno“.

Pentagon je napomenuo i da se ruske snage očigledno klone rizika i pokušavaju da izbegnu žrtve među vojnicima i u vazduhu i na kopnu.

Poslovno angažovanje

Britanski i američki zvaničnici kažu da je Rusija poslala skoro dvije trećine svojih kopnenih borbenih snaga u Ukrajinu.

Posredni znak da je ruskoj vojsci potrebno još ljudstva može da se vidi po pokušajima ruskog Ministarstva odbrane od početka marta da regrutuje vojnike pod ugovorom, koristeći internet stranice za potragu za civilnim zaposlenjem kao što su Hedhanter i Superjob.

Igor Strelkov
Bivši vojni komandant Igor Strelkov jedan je od vatrenih pobornik vanrednog stanja i mobilizacije

Igor Strelkov

Na društvenim mrežama se mnogo raspravlja o tome da li će se uvesti vanredno stanje i opšta mobilizacija ili neće.

Mnogi vojni stručnjaci i blogeri tvrde da hoće.

Jedan od najvatrenijih pobornika je Igor Strelkov (pravo ime Girkin), poznat po aktivnoj ulozi u borbama u Donbasu 2014. godine.

Oni koji su za mobilizaciju vjeruju da Rusija ne može da dobije rat protiv Ukrajine ukoliko ne bude brojčano višestruko nadmoćnija.

Posljedice

Vanredno stanje može da ima ozbiljne posljedice po rusku privredu.

U Zakonu o vanrednom stanju postoji posebna tačka o radnim organizacijama. Na primjer, kompanije su u obavezi da svoju imovinu stave na raspolaganje potrebama odbrane. Vlada je u obavezi da isplati vrijednost te imovine.

Građani, prema slovu zakona, mogu da budu dovedeni da rade na snabdijevanju vojske.

Član 8 Zakona o vanrednom stanju omogućava uvođenje gotovo bilo koje mjere koja može da utiče na privrednu aktivnost – posebno uvođenje privremenih ograničenja „u izvršavanju privrednih i finansijskih aktivnosti i slobodnog kretanja robe“.

To je znak da bi više aspekata života u Rusiji moglo da se promijeni ako rat bude zvanično objavljen.

(BBC)

Prethodna vijest

ANALIZA Ivan Ivanji: Zaokret Srbije je već započeo

Naredna vijest

ANALIZA Za koga smo (sve) glasali?