U Bosni i Hercegovini cifre su relativan pojam. Ukoliko ste državni službenik u Vijeću ministara BiH, osam maraka je nova cifra toplog obroka za koji u restoranu Parlamenta BiH možete pojesti bistru supu za jednu marku, pohovani oslić sa rukolom za tri i po marke, te juneći sote u povrću za četiri marke. S druge strane, računica za penzionere u FBiH nije tako blistava, te oni imaju tri do pet maraka dnevno za trošenje u dvočlanoj porodici, za koje mogu kupiti hljeb za jednu marku, litar mlijeka za 1,30 KM, te eventualno supu iz kese za 0,80 KM. Ekonomska analitičarka Svetlana Cenić smatra da ovo predstavlja šamar bh. građanima, te kako nije postojao pogrešniji trenutak za jučer objavljenu odluku Vijeća ministara BiH kojom su povećali iznos toplog obroka državnih službenika i namještenika zaposlenih u institucijama BiH sa šest na osam KM.
Interview.ba: Novo povećanje toplog obroka donosi iznos od osam maraka za sve zaposlene u institucijama Bosne i Hercegovine. Da li ovo zasluženo?
Cenić: Uvažavajući svačiji život, službu i plate, ne mislim da je opravdano u ovom trenutku povećavati iznos toplog obroka za državne službenike. U javnom sektoru imate velike raspone plata, od onih koji su tu sa srednjom školom i rade, do onih koji zaista ništa ne rade i ne pojavljuju se na poslu, a znamo na koga se odnosi jer vidimo rezultate. Znamo da se država svaki dan zadužuje, u Republici Srpskoj imate povećanje plata za medicinske radnike, a oni odlaze svaki dan, odlaze mladi, odlaze svi, lečimo decu tako što skupljamo pare, i zato mislim da nije pravi trenutak za ovo, jer se ni vlast nije podelila, pa i da se ide sa povećanjima toplog obroka i paušala.
Interview.ba: Još uvijek nemamo formiranu vlast na državnom nivou, ali se čini da se bh. političari vole nagraditi i za nerad?
Cenić: Uzimajući u obzir da su cene hrane restorana u kojima se političari hrane u javnoj upravi na državnom nivou takve jer to mora biti neprofitna jedinica unutar ustanove, tako da se ne može dodavati marža ili ko zna šta, svejedno je ishrana na državnom nivou takva da bi je svako poželeo. Nemamo formiranu vlast, ne znamo kuda šta ide, svaki čaš imamo neke blokade i onda dođe vest da je povećan topli obrok sa šest na osam maraka. Svaki stanovnik zemlje bi vam isto rekao – pa zar mi nemamo neke druge prioritete, malo li je?
Interview.ba: Prosječna penzija u februaru ove godine u FBiH iznosila je 407, 45 KM. S druge strane, iz Udruženja penzionera FBiH su potvrdili da penzioneru od toga ostane tri do pet maraka na dnevnoj osnovi, za dvočlanu porodicu koja prima jednu penziju. Da li je onda realno da bh. političari samo za jedan obrok troše ovoliki iznos?
Cenić: Plate bh. državnih službenika su najviše u regionu, imamo i te objave. Mi u ovoj zemlji sa nestrpljenjem očekujemo hoće li nešto krenuti najbolje, neko negira BiH, nekome je BiH koliko šestarom okruži oko Sarajeva, nekome BiH i ne postoji, a mi svi to tako gledamo u čudu i agoniji i onda dođe ova vest. Zar to nije šamar građanima BiH? Oko ovoga se mogu složiti i ide odluka, a ne mogu ni oko čega od čega se živi. A da ne pričam o penzijama koje ionako ponovo mirišu na predratna i ratna zbivanja. Može li biti pogrešniji momenat za to? Možda je njima i to malo. Ja nisam nikada primala taj topli obrok ni regres, ali polazim od toga šta se može kupiti za šest maraka, šta mogu sve pojesti državni činovnici koji rade u zajedničkim institucijama, gdje imaju restoran i objavljene cene, pa polazim od toga. Da se situacija sredila, da je krenulo nabolje, da je nešto izazvalo optimizam, ja bih zaista shvatila ovu odluku, ovako ne znam šta da kažem i kako ljudi da reaguju, šta li će tek sada biti rasprava na ulici i u kafani?
