Marijana Šećibović iz Srbije je prije deset godina preselila u Bosnu i Hercegovinu. Bila je načelnica obrazovanja u Vladi premijera Zorana Đinđića, a u BiH se priključila političkoj opciji Nezavisni blok. Nedavno je samostalno pokrenula i ideju kreiranja Ženske političke platforme/mreže, zagovaračke inicijative čiji je cilj da postane respektabilan faktor na političkoj sceni BiH. Iz Srbije je nazivaju državnim neprijateljem i izdajnikom, iz Bosne i Hercegovine tjeraju jer ne priča šta drugi žele čuti. Za Interview.ba govori o prijetećim porukama koje je dobila, žalbama upućenim tužilaštvu i CIK-u, ali i borbi na političkoj sceni…
SVE SE PRAŠTA OSIM USPJEHA „Imamo puno primjera da žene napuštaju određene političke opcije jer im se ne daje dovoljno prostora. Ne daje im se dovoljno prostora jer su pokazale da su sposobne, da mogu… To je problem bh. društva – ovdje vam se sve prašta osim uspeha.“
INTERVIEW.BA: Zašto ste se željeli baviti politikom i jeste li se pribojavali da će biti tako teško?
ŠEĆIBOVIĆ: Politikom se bavim posljednjih 30 godina. U Bosnu i Hercegovinu sam došla pre deset godina i mislila sam da ću dolaskom ovdje i završiti svoju političku priču. Došla sa iz Srbije gde sam bila načelnica u Vladi dr. Zorana Đinđića, načelnica za obrazovanje za tri velika okruga u Srbiji i htela sam da to bude završena priča, da se više ne bavim politikom. Međutim, da bih zaštitila sebe i svoj rad tu sam priču morala nastaviti. Drugi su me primorali da se i u ovoj zemlji bavim politikom. Oni koji se uglavnom mnogo pitaju, a malo znaju o stvarima o kojima se pitaju. Načinom rada, svojim govorom i onim o čemu pišem, pokazala sam da se ne bojim politike, muškaraca u politici, ali i da me se tiče ono što nam drugi nameću.
INTERVIEW.BA: Vjerujete li u fer izbore u BiH? Činjenica sa ste tokom izborne noći objavili status na svom Facebook profilu kojim građane Hercegovine pozivate na ulice kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo i sumnju u regularnost izbornih rezultata, govori da mislite da je izborni proces mnogo više od pukog biranja građana?
ŠEĆIBOVIĆ: Ne verujem da izbori, na ovaj način na koji se sada realizuju, mogu biti legitimni i legalni. Pokazalo se da onaj ko ima novac i medije on može sve. Za ovakvo stanje, na prvom mestu odgovorni su akademska zajednica i mediji. Akademska zajednica jer je njen dobar dio involviran u vodeće strukture ovog društva, a ako se nalaze unutra, oni su savetnici i saučesnici onih koji donose odluke. Lično sam videla kako starije osobe autobusima dovoze na birališta, a sve kako bi glasali za pojedine partije i naravno da sam reagovala. Moj bunt i revolt bio je status na društvenoj mreži kojim sam pozvala građane i građanke Bosne i Hercegovine da ustanu protiv toga, da se okupimo i kažemo – dosta je bilo! Taj status zapravo je bio pitanje odgovornosti. Jako me boli pitanje odgovornosti, to je i primarni motiv zbog kojeg sam se uključila u celu priču. A to pitanje odgovornosti je pitanje odgovornosti za neučinjeno. Sve što je neko učinio za to će i odgovarati, ali kada neko nešto ne učini, zanima me zašto nije učinio. Smatram da time činimo veću štetu.
INTERVIEW.BA: Zbog svog javnog iznošenja stavova i mišljenja doživjeli ste i neprijatnosti… I to upravo u noći Općih izbora 2018.?
ŠEĆIBOVIĆ: Dobila sam prvo neumesan komentar, a nakon toga i privatnu poruku od moje političke suparnice. Poruka je bila reakcija na moj status i poziv građanima i građankama na bunt.
Reakcija je bio komentar koji obiluje govorom mržnje i prijetnjama:
„… i mnogo veće gube na Bosni su slomile zube, a tebe ćemo napenaliti nogom kročiš li u Sarajevo…“
Poruka me nije uplašila. Prijetnje sam i ranije dobivala. Iz Srbije su mi fašističke strukture prijetile, vrijeđale me i proglasile državnim neprijateljem. Nisam se uplašila, ali je neprijatno. Ovdje nije suština u strahu, suština je u tom govoru mržnje. Mnogo sam puta pokazala da me nije strah, ali retorika koja se svakodnevno upotrebljava u našem javnom diskursu je govor mržnje, nacionalizma… i protiv toga želim da se borim. Jer to je ono što mlade tera iz ove zemlje. Da li će mene neko napenaliti iz Sarajeva, zašto ne radim na Palama, da li sam sebi zatvorila vrata jer sam govorila nekom da je iz Miloševićevog režima i da sam se protiv tog režima borila, sasvim je nevažno. Važan je samo taj govor mržnje koji se širi među mladima i koji se treba iskoreniti. Ja iz BiH neću otići. To je prelepa zemlja i ljudi su divni. Ja želim da dam svoj doprinos. Učinit ću to kroz obrazovanje u kojem i primarno delujem. Želim da sutra mogu da kažem da sam samo jedna mrvica na stolu koja je pomogla jednoj mladoj osobi. Jer za decu se vredi boriti.
INTERVIEW.BA: Šta ste poduzeli nakon toga? Postoje li institucije koje štite žene u slučajevima poput vašeg? Bojite li se za vlastitu i sigurnost svoje porodice? Pomoć ste potražili od besplatne pravne pomoći koja postoji unutar inicijative „Besplatna pravna pomoć kandidatkinjama na Izborima 2018“?
ŠEĆIBOVIĆ: Obratila sam besplatnom servisu pravne podrške ženama na političkoj sceni BiH iza kojeg stoje Fondacija INFOHOUSE i Fondacija Cure iz Sarajeva, Centar za ženskih prava iz Zenice i Udruženje građanki iz Bosanskog Grahova. Tu sam dobila podršku u prikupljanju dokumentacije i njenom slanju nadležnim institucijama. Sva dokumentacija upućena je nadležnom tužilaštvu i Centralnoj izbornoj komisiji. Vrlo je važno da postoje ovakvi servisi u kojima neko čuje žene koje su izložene javnom pritisku. Da postoji neko ko ih sluša, ko im pomaže u rešavanju problema. Ovakvi servisi ohrabruju žene da progovore o teškoćama sa kojima se suočavaju. Žena kao žena je ranjiva i iskorak u novo i nepoznato je težak. Uvažavanje žene, njena stručnost i znanje treba da osigura njen ravnopravan položaj i odgovornosti kao i muškarcima. U pitanju je dug proces ali jako važan jer je u pitanju izgradnja kulture jednog društva. A da li se bojim? Ne bojim se jer smatram da radim ispravne stvari. Da li mi je ugodno? Nije mi ugodno jer energiju trošim na bespotrebna dokazivanja, a ne na produktivne i konkretne stvari. Mislim da bih mogla pružiti mnogo više, samo da me puste da slobodno delujem.
INTERVIEW.BA: Da li je vaš slučaj pojedinačni događaj ili govorimo o ustaljenoj praksi?
ŠEĆIBOVIĆ: Moj slučaj nije izolovan. Govorimo o pojavi koja je itekako prisutna u Bosni i Hercegovini, samo se o njoj nažalost ne govori. Imamo puno primjera da žene napuštaju određene političke opcije jer im se ne daje dovoljno prostora. Ne daje im se dovoljno prostora jer su pokazale da su sposobne, da mogu… To je problem bh. društva – ovdje vam se sve prašta osim uspeha. Uspeh se ne prašta i ne prašta se neposluh. A šta ovdje znači biti neposlušan! Znači misliti svojom glavom, zastupati svoje stavove i iznositi ih. Onog trenutka kada t kažete, vi više niste dobrodošli nigde. Pa i sama sam nedavno doživela veliko razočarenje kada sam saznala da je Nezavisni blok, opcija koju podržavam, jedina stranka koja na prethodnim izborima nije imala nositeljicu liste. A ja se toliko borim?!
INTERVIEW.BA: Dva mjeseca su prošla od izbornog dana…Šta je danas drugačije? Šta ćete dalje?
ŠEĆIBOVIĆ: Nastavljamo sa jačanjem Ženske političke platforme/mreže. Želimo da budemo korektiv i osnažujemo žene. Lično se zalažem za vraćanje kvalitetu u obrazovanju. BiH ima mnogo potencijala, ali se moramo opredeliti da je obrazovanje naš strateški cilj. Od obrazovanja sve potiče, ono oblikuje ljude i čini ih drugačijim. Zato se obrazovanje stavlja u drugi plan. Neko se boji da ćemo imati obrazovane mlade koji će slobodno misliti i koji će se suprotstaviti. Zato obrazovanje nije u fokusu naše države.
INTERVIEW.BA: Je li teško biti žena u politici? Šta je teže ženama u odnosu na kolege političare, muškarce?
ŠEĆIBOVIĆ: Biti žena u politici, na bosanskohercegovačkoj sceni je hrabrost. Najprije zbog jednog patrijahalnog odnosa koji vlada u ovom podneblju, ali i društva koje smatra da je ženi meesto isključivo u kući, a ne u javnosti. Kada kažem da je ženi mesto u kući, mislim na to da se na ženu gleda kao na onu koja treba da rađa i služi svom mužu. Današnje vreme zapravo žene oblikuje na način da je imperativ biti umišljena ljepotica, dobro se udati, a ne boriti se za svoja pravo. Takvo mišljenje zasnivam na dugogodišnjem radu s mladim ženama u obrazovnim institucijama, a upravo nam te institucije dozvoljavaju da stanje sagledamo iz pravog ugla. Hrabrost je biti žena u politici jer od samog početka nemate velike šanse. Muškarci su uvezani, poslove završavaju u kafanama, imaju dogovore…. Da žena nema dovoljno mesta na političkoj sceni pokazuje i činjenica da je na Općim izborima 2018. bilo jako malo žena koje su bile prve na listama. Zato je naš zadatak da mlade žene obrazujemo, učimo ih da pokreću promene i probudimo svest da se promene neće desiti dok one budu sedele u kući i budu poslušne svom partneru. Onda se n otvara i pitanje te poslušnosti. Da li je žena poslušna zbog egzistencije ili zato što to zaista želi? Žene jednostavno ne dolaze do izražaja. Odgovornije pozicije po automatizmu su rezervisane za muškarce, a za žene opet isključivo one koje se vezuju za majčinstvo, instinkt… Tako imamo učiteljice, odgajateljice, direktorice obrazovnih ustanova, ali teško da će biti direktorica nekog teleoperatera ili neke slične institucije. Ali žene se mogu suprotstaviti. Upravo su posljednji izbori pokazali da je retorika koju vode žene, političarke, mnogo umerenija i sofisticiranija i da javnost upravo to treba.
