Ko o čemu, Dženana o…poštenju. I optimizmu. Na dan kad je nebo plakalo nad kantonom naša kolumnistica je pronašla poslovično svjetlo na kraju tunela. Smislila je novi izvor zarade, prognoze za njegov rast su već probile plafon, a mušterije dolaze iz najviših slojeva. Otvorila je Trgovinu uticajem, doo. Šta je, šta se čudite? Zakon je na njenoj strani.
Ring ring….
– Dobar dan Ti DIDEOO ovdje, kako možemo pomoći?
– Dobar dan – upitat ih glas, – Jesam li dobio Trgovinu uticaja?
– Jeste jeste dragi gospodine slobodno recite samo malo glasnije, hehe
– Imam jedno pitanje pa mi rekoše najbolje vas da pitam. Treba šura da me zaposli u cestama, pa rekoh da vidim mogu li mu kako pomoći…znate…ovaj…ima li kod vas kupiti neke zaštite?
– Dragi gospodine ljubav je ljubav, nismo mi ovdje da osuđujemo ikoga, imamo divnu zaštitu od gume sa ukusom maline i rebrastim….
– Neeee (zaori se tarzanov krik iz slušalice) nisam mislio TO bože me sačuvaj od tih perverznjaka ja bih njih sve pozatvaro! Već znate, šura mi može srediti posao u preduzeću a čuo sam da se zato može i zatvora zaglavit. Da ga neko uhapsi ne bih smio sestri na oči!
– A toooo, pa što lijepo ne rekoste! Dragi moj za zaštitu od trgovine uticajem zloupotrebe javnog položaja vašeg šure ne treba vam ništa. To u našem zakonu viš enema. A-a brale. Nismo mi neka zaostala zemlja u kojem za to idu i po 10 godina u zatvor.
– Čuj, otkad to majketi?
– Sve se može kad se male ruke pozicije i opozicije slože. Da samo znate koliko su mi valjali. Prije sam morao potrošiti silne novce na sastanke po opskurnim hotelima ili na telefon govoriti u šiframa pa zaboravim šta znači šta, a sad ko čovjek vodim svoj posao! Hoš kubik drva, hoš kliniku, ili više voliš u struju samo reci…Odlično mi Ide i sa oslobađanjem zatvorenika, ako to mogu reći za sebe. U Parlament kad uđem,ko da sam kod najrođenijih gdje god pogledam neko moj, neko kome sam pomogao…I ne voli svoj posao kažem ja ženi.
-E hvala vam,baš ste me rasteretili, bio sam se zabrinuo. Kad god pogledam u šuru sve mi konjska glava na jastuku predo čima, pa mi nešto teško dođe…
-Ah moj lijepi gospodine bilo je i toga prije, u mračnim vremenima. Ali danas je konačno priznato ono za šta smo borili – da je bitno koga znaš, ko ti je rod a ko član. Naše vrijeme je davno došlo, samo nam nisu vjerovali, nešto su pisali, halabučili ispred vlada, prljali brate… Sada mi možemo svjetla obraza hodat ulicom
Samo moram vam nešto priznat kao čovjek od struke takoreći, šteta što je ovaj zakon kasno donešen. Znate, žao mi konja.
