Od jednog do drugog izbornog ciklusa sve je manje prostora za trgovinu radnim mestima što jeste suština predizbornog zapošljavanja. U Gacku je ovogodišnja zvezda Aleksije Grgur koji je kandidat SNSD-a za poslanika u NSRS
Piše: Milanka KOVAČEVIĆ
Baš zbog pomenute kandidature i nespojivosti funkcija, Grgur je morao da da ostavku na mesto direktora Radio- Gacka na koje je došao u martu 2021. godine, o čemu je Direkt pisao.
Ostavši bez posla, novo uhljebljenje je našao kao referent za statistiku u administraciji opštine Gacko. Sa načelnikom je potpisao ugovor na šest meseci. Važno je reći da je aktuelni opštinski menadžment sa tog mesta pre godinu i po otpustio zaposlenog zajedno sa još 37 koje je prethodna vlast primila, takođe u predizbornom periodu.
Načelnik opštine Ognjen Milinković se složio da postoji problem sa viškom zaposlenih u administrativnoj službi opštine, ali nije želeo da komentariše transfer Grgura iz opštinske javne ustanove u administrativnu službu.
U TO čuvaju radna mesta
Iako prekobrojna, nove zaposlene u poslednje vreme je dobila i Turistička organizacija Gacko pa je cifra turističkih poslenika u opštini Gacko dosegla 30. Poređenja radi, to je za trećinu više nego u TO Trebinje .
Prema našim saznanjima, ključni čovek je Željko Tepavčević koji je predsednik OO DNS-a u Gacku. Široj javnosti je poznat kao predsednik Konfederacije Sindikata RS, a ujedno je i predsednik Sindikata RiTE Gacko. Političko i sindikalno delovanje koje je koncentrisao u svojim rukama vidljivo je na pomenutoj TO Gacko koja je, prema sporazumu vladajućih koalicionih partnera u Gacku, pripada DNS-u.
Tepavčević je za “Direkt” rekao da su tri radnika primljena na određeno vreme zbog proširenja posla tokom leta jer su na jezeru imali prodajni objekat.
“Ugovor im ističe krajem meseca, bez mogućnosti produženja i to je to”.
Naglasio je i da u Turističkoj organizaciji uspevaju već dve godine da na radnim mestima zadrže šest zaposlenih koje je primila predshodna administracija.
“Njima ugovori ističu krajem oktobra, odnosno do kraja decembra. Mi ćemo se potruditi, ako bude sredstava u budžetu, da ti ljudi ostanu da rade. To ne zavisi samo od budžeta, nego i od odluka skupštinske većine”, ističe Tepavčević.
Opštinsku administraciju je ocenio nesposobnom da iznađe način za zapošljavanje ljudi koje je otpustila pre godinu i po. Smatra da je neprihvatljiv potez da se neko drugi zaposli na to mesto.
“Neću da licitiram sa imenima, ali osuđujem svako otpuštanje koje mi je kao čoveku i sindikalcu neprihvatljivo, ali i zapošljavanje nekog drugog na mesto sa kojeg je radnik otpušten”, kategoričan je Tepavčević.
Za razliku od 2014. godine u kojoj je izborni ciklus obeležilo masovno zapošljavanje na RiTE Gacko, ove godine je u opštini najveće zapošljavanje bilo u marketu Kort koji je otvoren početkom avgusta i u kojem je zaposlenje našlo oko 40 radnika. Budući da se radi o privatnoj investiciji, mada su pravljene liste, stranke su imale malo uticaja na izbor zaposlenih. Prema našim informacijama, kao znak dobre volje i uspešne saradnje, investitor je izašao u susret samo nekim načelnikovim sugestijama prilikom angažmana radnika.
RiTE Gacko otprema, ne zapošljava
Kao predsednik Sindikata RiTE Tepavčević negira tvrdnje pojedinih opozicionara u predizbornoj kampanji da je u ovom preduzeću bilo zapošljavanja u proteklom periodu.
“Od februara do jula 2021. godine je bilo slučajeva zapošljavanja, ali isključivo po ugovoru o delu. Odgovorno tvrdim da zapošljavanja nema. Uostalom, još uvek važi mera zabrane zapošljavanja. Trenutno u RiTE radi 1885 zaposlenih, angažovanih ugovorima na određeno i neodređeno vreme, što je za preko 100 radnika manje u odnosu na neki prethodni period”, konstatuje Tepavčević. Pojašnjava da je razlog prirodni odliv, ali i program otpremnina koji je realizovan u proteklom periodu.
“Uskoro će biti raspisan poziv za novi krug otpremnina, sredstva su obezbeđena, a prema mojim saznanjima, oko 50-tak radnika RiTE će njime verovatno biti obuhvaćeno”, rekao je Tepavčević.
Kontaktirali smo i Aleksandru Milović, direktoricu Centra za socijalni rad u Gacku koja nam je rekla da je u poslednjih nekoliko meseci angažovana jedna osoba na određeno vreme, ali da se ne radi o političkom zapošljavanju. Iako priznaje da postoje određeni pritisci, kaže da je broj zaposlenih u ovoj ustanovi ostao na istom nivou i da broji 15 radnika.
TI BiH: 30-tak primera masovnijeg zapošljavanja
Tri meseca pred izbore Transparency international provodi monitoring zloupotrebe javnih resursa. Kada je u pitanju predizborno zapošljavanje Srđan Traljić kaže da su zabeležili oko 30-tak slučajeva masovnijeg zapošljavanja u javne institucije i preduzeća.
“Smatramo da toga ima i više, ali nije moguće doći do informacija. Javni konkursi se ne raspisuju u preduzećima i tek kad poredimo njihove finansijske izveštaje u izbornim i neizbornim godinama vidimo trend povećanja troškova za plate. Prijavljeno nam je da se zapošljavanje vrši u Poštama Srpske. Naše analize pokazuju da imaju veći broj zaposlenih od BH Pošte čiji je prihod za 30 miliona maraka veći. Broj zaposlenih je enormno porastao poslednjih godina što direktno ukazuje na to da se resusrsi Pošta Srpske koriste za zadovoljenje interesa vladajuće političke opcije”, rekao je naš sagovornik.
Srđan Traljić
Traljić ističe da je jasno zašto se odgađa primena Zakona o lokalnoj samoupravi koji ograničava broj zaposlenih na 3 na hiljadu stanovnika.
“Ne postoji politička volja da se reformiše i napravi nezavisna i efikasna uprava”, zaključuje on.
Na pitanje zašto ljudi pristaju na takvu vrstu odnosa odgovara da su ljudi deo te “igre”.
“Sva naša istraživanja pokazuju da, ne samo partijska zapošljavanja, nego i indirektna kupovina glasova kroz jednokratne subvencije, kroz infrastrukturne radove, ima uticaja na birače. Ljudi još uvek nisu rešili osnovna egzistencijala pitanja i baš ih briga da li je neko zloupotrebio javna sredstva da bi im obezbedio zaposlenje, put, kanalizaciju, vodu. Pristaju biti deo te igre, prodati glas nekome ko im je obezbedio nešto od toga. Kada se negde otvori put, rasveta, to se vrlo jednostavno vidi, te stvari imaju veliki uticaj na opredeljenje birača”, zaključuju u Ti BiH.
Dodaju da ovakvo ponašanje nosilaca vlasti zakon uglavnom ne prepoznaje kao problem jer nije dovoljno jasno definisao ključne zloupotrebe, pa se zato i malo šta može prijaviti kao neregularnost.
