CROA-in Antikorupcijski caffe “Može i drugačije”: Najmoćnije sredstvo za borbu protiv korupcije je znanje

Studenti koji su učestvovali u CROA-inom Antikorupcijskom caffeu su imali   jedinstvena prilika da u direktnom razgovoru s nekim od profesora sarajevskog Univerziteta razgovaraju o korupciji, putu do uspjeha bez učestvovanja u koruptivnim djelima, o ličnom integritetu, neovisnosti, radu i postizanju ciljeva isključivo vlastitim zalaganjem, ali i  da postave pitanja o pojavama koje uočavaju i koje ih uznemiravaju ili čine nesigurnim u vezi s obrazovanjem ili budućnošću.

Piše: Interview.ba

Korupcija nije samo prelazak novca iz ruke u ruku, nego trgovina moći, uticajem, proces koji crpi snagu slabijeg i najjače oružje koje studenti imaju za borbu protiv korupcije na svojim fakultetima jesu znanje i odluka da ne budu korumpirani, ali i povezivanje s kolegama i briga o njima, želja da im bude bolje nego jeste, ali to mora biti odluka svakog od njih, rekao je Nenad Veličković studentima koji su bili dio prvog Antikorupcijskog caffea Može i drugačije.

Nikada još nisam čuo da se neko od studenata buni zato što je opterećen više od onog što zakon predviđa, a vi ste preopterećeni  jer zakon predviđa da jedan ECTS bod vrijedi  25 sati rada, vas pojedini profesori opterete mnogo više od toga i vi šutite, rekao je Veličković na šta su studenti rekli da jednostavno ne znaju šta piše u zakonima na šta je Veličkovič objasnio da bi za to trebalo da ih bude stid jer ako pet godina provode na fakultetu – treba da se obavijeste o svojim pravima i obavezama, ali da ipak nije sva krivica na njima, nego na prethodnom školovanju.

To ima veze s obrazovnim procesom koji prethodi fakultetima o čemu govore rezultati PISA testiranja koji su rekli da su djeca od 15 godina na stepenu obrazovanja 12-godišnjaka što znači da im je obrazovni proces – škola, profesori, nastavnici – ukrao petinu života. To su profesore koji su vam davali loše udžbenike, pristajali da rade po zastarjelim nastavnim planovima i programima i koji su na izdali posao prosvjetnog radnika.  Negdje sam pročitao da odgajati znači živjeti tako da budeš uzor, sve drugo je dresura i ja mislim da ste vi imali dresuru, a onda na fakultetu sretnete profesore koji su jako privilegovani,  imaju platu 3 ili 3,5 hiljade maraka i ja ne vjerujem da njima treba vaših 100 ili 200 KM za ispit, oni su plaćeni da vam ne govore  ovakve stvari, rekao je Veličković zaključivši da je korupcija i kada nekome platiš da šuti i da niko nema više interesa da se buni nego studenti, ali oni to ne rade.

Na više puta ponovljeno pitanje zašto se studenti ne suprotstavljaju  lošim zakonskim rješenjima ili praksama koje ih ugrožavaju, odgovor je bio da ne znaju svoja prava i obaveze,  da se plaše neuspjeha, da nemaju podršku kolega, ali i onih za koje misle da bi trebali reagovati…

Metode provođenja korupcije su osiguranje privilegija,  korištenje moći kao u filmu Kum: profesor vas je opteretio više nego možete podnijeti i kada dođete na ispit, ako ste simpatični, postaviće vam lagano pitanje i vi ćete biti pametni, a ako mu niste simpatične – postavljaće vam teška pitanje, vi nećete znati, osjećaćete se nesigurno, a onda će vam kazati da će vam dati šest jer je dobar čovjek, ne želi da gubite godine i vi ste mu zahvalni, ali ste i korumpirani jer nećete pričati protiv njega ili  kritikovati njegov način rada…

Dakle studenti pristaju. Čim ste pristali na preveliko opterećene – pristali ste na podređen položaj, nesigurni ste i bojite se… a vi s 20 godina ste dovoljno inteligentni, mate mogućnost izbora, potencijal da budete hrabri, pošteni ste i onda je vaš izbor šta ćete,  niko vam nije kriv što ste izabrali da šutite i ne bunite se protiv šarlatana  – to je do vas, rekao je Veličković, te podsjetio studente da su radije pristali na vanredni rok u oktobru, nego da traže promjene sistema koji očito nije dobar.

Studenti su rekli da nemaju podršku za pobunu, da nisu dovoljno povezani i da se plaše osvete profesor ana koje bi se žalili, nakon čega je Veličković pitao kako žive kada shvate da se i sami ponašaju neetično.

Studenti samo idu linijom manjeg otpora – jako malo ih koristi literaturu i provodi potrebne sate učeći sve što im je potrebno, nego prepisuju na ispitima na kojima to prolazi, profesorima to nije bitno, a studenti nalaze način da što lakše prođu, rekao je jedan od studenata na šta je Veličković odgovorio da i njegovo iskustvo pokazuje da su studenti spremni da čekaju i koriste privilegije ne razumijevajući ozbiljnost takvog ponašanja.

Svojim studentima sam napravio listu od 20ak pitanja vjerujući da će im to olakšati učenje, a oni su skupili odgovore na ta pitanja i napravili skriptu iz koje uče. To sam shvatio kada sam u ispitima našao identične netačne rečenice. Prvo sam mislio da prepisuju i kada sam razgovarao s tim studenticama – rekle su mi da se i ne poznaju i onda sam posumnjao da postoji neka druga kratica i tako sam saznao za tu skriptu, rekao je Veličković i objasnio da je shvatio da je to posljedica ranijeg obrazovanja koje nije adekvatno i da su osobe od 20 godina zapravo djeca od 15 jer nisu shvatili fer proces koji im je ponudio, nego su odabrali da lažu.

Veličković je studentima objasnio da mogu podnositi i anonimne prijave inspekciji za visoko obrazovanje ili inspekciji rada, mogu pisati za medije pod pseudonimom…

Kada prijavljujete korupciju – prijavljujete moćnike i to jeste osjetljivo, ali možete to uraditi anonimno. To je vršenje pritiska tamo gdje ne valja i biće bolje i vama. Ako ne bude nekih velikih  rezultata  odmah – nemojte biti razočarani, samo nastavite, jednom će se desiti, rekao je Veličković.

Procijenio je da profesori nemaju razlog da se mijenjaju dok god studenti dolaze na nastavu, dok su plate redovne, dok zakon stoji takav kakav je, dok niko ne propituje njihov rad… Upozorio je da postoji mnogo načina da se izigraju zakoni, da se provode koruptivne radnje i da je najbolja zaštita – transparentnost!

Logično bi bilo da na web-strani ministarstava na kraju radnog dana imamo sve odluke koje je ministar donio ili potpisao, ali to nemamo, rekao je Veličković.

Kako je jedan od studenta pričao o razlikama između studenata na budžetu i samofinansirajućih, Veličković je pitao zašto na javnim fakultetima postoje samofinansirjaući studenti, šta je kriterij na osnovu kojih neko nema pravo da studira besplatno…. te da tu ideju  treba bolje razraditi jer ocjene iz srednje škole ne moraju biti objektivan kriterij.

Možda bi svi trebali krenuti s besplatnim studiranjem, a onda kasnije na osnovu rezultata na fakultetu zadržavati ili gubiti to pravo, ali to je koncept i pitanje je s koje tačke neko nastupa, da li pristaje na zakulisne igre koje su kao  vezane za tržište  ili nešto drugo, rekao je Veličković i upozorio  da treba pratiti novac.

Na pitanje u čemu se ogleda njihova  moć, učesnici Antikorupcijskog Caffea su rekli da je to njihova brojnost, društvene mreže, sloboda da pričaju o problemu,  mogućnost da institucijama prijave loše pojave u obrazovanju, to što 70 posto studenata nije zadovoljno svojim fakultetom….

Veličković je objasnio da je moć studenata ipak javnost i znanje!

Morate tražiti ono što vam treba i što vam pripada. Ako niste zadovoljni – nemojte ići na čas i obavijestite javnost, dekana, senat zašto to radite. Ako profesor ne drži čas ne može primiti platu, ali za to vam ne trebaju društvene mreže, nego informacije, ali većina vas ne zna logički razmišljati. Tragedija ovog društva je što uvodi vjeronauku u vrtiće, a u školama nema logike. Vaša je moć znanje jer na osnovu njega možete tražiti promjene, ali do znanja ne dolazite na društvenim mrežama, nego na ovakvim sastancima, iz knjiga, razgovora, izleta na kojima se povezujete i zbližavate… Na fakultetu  niste povezani, a trebate se družiti, poštovati jedni druge i shvatiti da ste povezani. To nije teško, rekao je Veličković i podsjetio ih da su davno trebali naučiti brinuti jedni o drugima, misliti na druge, razmišljati kako  pomoći da svima bude bolje, poštovati znanje…

Internet vam je dao iluziju da sve znate, a u toj iluziji su vam pomogli  akademski šarlatani, pa je ključ za vas da učite jedni od drugih ako nemate od koga drugog i da napadate šarlatane gdje god ih sretnete, a to su oni koji ne govore istinu, ne rade svoj posao,  rade u interesu stranaka…, rekao je Veličković i podsjetio studente da svi vole Antigonu koja je svoj život založila dok danas malo ko hoće da se založi za bilo šta.

Vaša je odluka hoćete li šutjeti ili se boriti za promjene, zaključio je Veličković.

Nenad Veličković je profesor na  Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, pokretač i glavni i odgovorni urednik portala Školegijum, autor brojnih analiza, eseja, kolumni i romana koji, između ostalog,  ukazuju i na zloupotrebe u obrazovanju u BiH među kojima su možda najzapaženije Školokrečina, Akademsko šarlatanstvo, Dijagnoza patriotizam i druge.

Antikorupcijski kafe Može i drugačije je aktivnost Centra za razvoj omladinskog aktivizma (CROA) u okviru kampanje Znanje IN korupcija OUT   koju provode u okviru projekta Mladi protiv korupcije – nemoj biti najslabija karika.

CROA je ranije provela istraživanje među 600 studenata Univerziteta u Sarajevu i Istočnom Sarajevu koje je pokazalo da svaki drugi student/ica vjeruju da na njihovim fakultetima postoji korupcija, ali samo dva posto studenata/ica je spremno i da je prijavi – neki ne žele, a neki pak ne znaju kome i kako.

CROA ovaj projekat provodi uz finansijsku podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), a u okviru projekta Podrška građanima u borbi protiv korupcije koga implementiraju Centri civilnih inicijativa (CCI) kao vodeći partner.

Prethodna vijest

Adin Šabić: Christian Schmidt u potrazi za izgubljenim predstavnikom

Naredna vijest

Elvin Delić: BiH i(li) Dayton, pitanje je sad!