Jedan od uposlenika Obavještajno-sigurnosne agencije Bosne i Hercegovine nakon posljednjeg preslušanog telefonskog razgovora Izetbegovića, Dodika i Čovića o Deklaraciji SDA, odlučio je dati otkaz prije nego što sam sebi prereže vene. Uz transkript posljednjeg razgovora dostavio nam je i poruku: „Ovu torturu od 2004. godine, ja više trpjeti ne mogu. Uzimao sam Lexiliume, Bosaurine i Valerijanu, koja je inače na prirodnoj bazi, ali vjerujte ništa pomoglo nije. Išao sam i psihologu na CBT terapiju u nadi da ću to moći savladati sam sa svojim mislima, ali ni to nije pomoglo. Na kraju sam shvatio da je najbolji način sebe da spasim odlaskom u prirodu, odnosno vraćanje iskonskom stanju. A vama šaljem ovaj transkript na dušu”. Nakon prvog čitanja redakcija Interview.ba je odlučila u cilju transparentnosti podijeliti ovaj materijal sa svojim čitateljstvom. Uostalom što bismo samo mi patili?
Piše: Adin Šabić za Interview.ba
TELEFONSKI RAZGOVOR BR. 1: Dodik – Izetbegović.
Izetbegović: Pa gdje si Mile brate, zar ja svaki put moram da zovem prvi, mogao bi i ti nekad popustiti, pa nazvati, a?
Dodik: Pa ti znaš Bakire, da ja rijetko kad popuštam (smijeh). Kakav si mi? Kako ide posao? Šta rade Sebija i djeca?
Izetbegović: Šućur Allahu, sve je dobro. Znaš kako je sad, Sebija i na KCUS-u i u Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine, pa se jadna razguli, ne stiže mi ni košulju popeglati. I još kažu kod nas nema posla. Kako nema bolan, vidiš da se mogu i dva posla raditi? Samo treba volja. Kako su tvoji?
Dodik: Svi su dobro. Šta će, obezbjedio sam im miran život, nemaju zašta da se sekiraju. Ali eto bome i oni rade, doduše ništa toliko teško, ali raditi se mora. Rad je stvorio čovjeka, to mi najbolje znamo, koji najviše radimo.
Izetbegović: Tako nam je, kako nam je. Znaš i sam da nam ova primanja ne mogu biti, nisam ja džaba govorio da imam malu platu za člana Predsjedništva BiH. Sad si i ti tamo, i vidiš kako je! Nego čuj, sad kad smo se ispričali, vidje l’ ti majke ti kako prođe ova Deklaracija…kad se već nismo oko onog sporazum mogli dogovoriti?
Dodik: Vidio sam. Vrijedio nam je onaj poziv prije kad smo se dogovorili kako ćemo zamaskirati ovaj posljednji sporazum što smo trebali uspostaviti, jbg. nije nam bio mjesec za dogovor, a kad je tako znaš i sam da ne ide. Bio sam ti kod Vučića, malo smo i onu opoziciju poveli da Beograda vide i tako, popili koju, malo zamezetili, kaže Vučić i u Srbiji teško, pa malo zamakne sira, slanine, pive i tako ukrug. A onda smo održali presicu, malo pričali o miru, znaš ono naše standardno, da ćemo se otcijepiti, da će biti rata, da je Deklaracija opasna i tako bla, bla, bla.
Izetbegović: Pratio sam vijesti, a jest onaj Mirko Šarović bio ozbiljan, ko da misli sve što priča. Baš me iznenadio, da ga ne znam, već bi se zabrinuo (smijeh). E dobro smo mi to. Vidiš čak se i HNS oglasio, i onaj Inzko, zna ga vala progovoriti kad treba. Čitava se pompa digla, a ja majke mi isto ko i prethodne četiri Programsku deklaraciju pisao. Nego, znaš Dodo, onaj dogovor je upalio, moja je Deklaracija bila najbliža, pa hajde neka smo je iskoristili.
Dodik: Još ćemo mi pritisnuti. Mediji su malo o tome pisali, a bome su neki i spomenuli sporazum koji je trebao biti do 5. septembra, trebalo bi to da se iskorijeni. Šta narod briga bolan za formiranje vlasti? Kome se to žuri? Bolan prošla godina, a oni bi već formiranu vlast, nema to nigdje!
Izetbegović: Ja to isto kažem. Nego slušaj fiksni mi zvoni. Izgleda da me Čović zove. Hajde samo nastavi po dogovoru za Deklaraciju i bit će to inšallah dobro. A sutra se svakako vidimo na sastanku.
TELEFONSKI RAZGOVOR BR. 2: Čović- Izetbegović.
Čović: Pa bolan Bakire, ja zovem i zovem, a nitko se ne javlja.
Izetbegović: Evo ja taman sa Dodikom završio, znaš oko one deklaracije što smo prije sedmicu dana isto ovako na telefonskoj liniji pričali.
Čović: E, ja baš zbog toga i zovem. Ja sam učinio ono što je trebalo. Obratio se javnosti, kazao da se mora očuvati država kakva je zagarantirana Ustavom BiH i Dejtonskim mirovnim sporazumom, znaš ono što mi stalno pričamo. Više sam i poredak naučio.
Izetbegović: To je to. Vidi, pritisni ti malo još one svoje parlamentarce, neka i oni koju prozbore, neka se bolan kreira kriza. Znaš ono kad si ti za Parlament Federacije BiH, pa za Deklaraciju o položaju Hrvata u Bosni i Hercegovini. Mora nam brate mili biti malo kriznija situacija, nećemo sad ispadati levati na SDA.
Čović: Sutra ću ja njih sve postrojiti. Mada, mogao je i Božo Ljubić u ime HNS-a još koju potegnuti, a eto vidjet ćemo da li i mi da idemo na koji sastanak u Hrvatsku.
Izetbegović: Taman da se sve oči upru u SDA, a da se na sporazum zaboravi.
Čović: E to ti je Bake moj, ajde živ ti meni bio, a ja ti sad idem ove svoje zaposliti i vidjeti ovo za Hrvatsku. U onom kafiću smo sutra kod šure od Dode?
Izetbegović: Jesmo. Hajde, znaš kako smo tebi radili kad je trebalo, nije slogan SDA džaba “U jedinstvu je snaga”, mogli ste vala nešto i naučiti.
Čović: A čuj, nismo daleko, kod nas ti je “Zajedništvo”! Pozdrav iz toplog Mostara.
Izetbegović: Pozdrav!
TELEFONSKI RAZGOVOR 3: Dodik – Čović.
Dodik: Halo.
Čović: Pa šta je reći Milorade.
Dodik: Jesi me gledao na TV-u? Jesi vidio kako sam rekao da ćemo se otcijepiti?
Čović: Neka si, i trebaš, nisi vala dugo o tome pričao. Ljudi su više na to i zaboravili. Treba malo straha posijati. Pa znaš da mi od toga živimo.
Dodik: Sad me zvao onaj Alijin. Bome dobro se pokazao s ovom Deklaracijom, taman sam mislio šta ćemo, prođe septembar 5., a nema dogovora. Kad ono izvuče ga Bakir iz rukava. Ima i on pametnih nekad.
Čović: Ma zna ponekad, nije baš uvijek, ali eto i ćorava kokoš nekad ubode. Najbitnije je da se sve to zaboravi i da se mi vratimo normalnom životu u blokadama kako smo i navikli.
Dodik: Ma to je nama najbitnije. Mi kad se dogovorimo oko onih pozicija, osoba, para i tako to, onda ćemo se dogovoriti i oko formiranja vlasti. Pa ne može narod biti preči od nas. Kome je to narod još preči od vlasti? Kome? Pa nije ni Trampu, a on je baš onako idealan primjer predsjednika sa stavom, znanjem i jednom zrelom politikom.
Čović: Upravo. E tako će ti i biti, dobri moj Dodik. Nego sutra mi ponesi one malo rakije iz tvog kraja, znaš ti da sam slab na nju.
Dodik: Ajde, vidjet ću. Nešto sam kontao da helikopter angažujem, pa da dođem, skupo ovo gorivo. Nije ni čudo što kod nas prsluke hoće da nose.
Čović: Ja neki dan udes imao. Ali eto, ništa puno, pričao sam ti, manja šteta, nekih 10.000 KM, ali naspram cijene auta zanemariva. I kažu ljudi nama lako, pa gdje bolan lako? Hajde sutra ćemo mi s Bakirom na sastanku fino se naručati.
Dodik: Ajde živio!
Tekst predstavlja sarkastičan pogled na političku scenu Bosne i Hercegovine. Telefonski razgovor je izmišljen, ali je isprepleten nekim od realnih detalja.
